Pre samo mesec dana pisali smo o hard disku iz 1991. godine sa kog smo uspešno spasili podatke. Međutim, tu nije bio kraj našim susretima sa „dinosaurusima“ koji pokreću industrijske mašine.
Tematski, ovaj blog se polako pretvara u History channel. Ili neku od ranih epizoda emisije Opstanak, jer nam je na sto sleteo jastreb iz familije Seagate. Konkretno, model ST11200N, poznatiji kao Hawk (jastreb). Ono što ovaj uređaj čini zanimljivim je njegov SCSI („scuzzy“) interfejs. SCSI standard se danas retko koristi u potrošačkom hardveru. Zamenio ga je SAS standard. Na ovom disku interesantni su i njegov kapacitet od 1,05 GB i to što je u pitanju uređaj star oko 30 godina koji je sve do nedavno radio besprekorno.
Kloniranje i kopiranje podataka
Odmah po prijemu, naši data recovery inženjeri su ustanovili da je disk već prethodno otvaran i da su mu jumperi pogrešno postavljeni. To smo ispravili.
Nakon toga, započeta je procedura kloniranja i svi sektori su isklonirani uspešno. (Ukupno 2 051 460 sektora). Po obavljenom kloniranju, klijent je poslao identični hard disk, na koji smo kopirali spašene podatke kako bi taj niz informacija ponovo bio u stanju da pokrene interni upravljački software / podigne sistem mašine.
Mi u HelpDisc-u se bavimo spašavanjem podataka, ali na zahtev klijenta možemo i da napravimo klon hard diska. Nažalost, ne postoje garancije da će on biti butabilan i da će moći da podigne sistem kao originalni disk pre kvara. Faktora i komponenti koje na to utiču je mnogo, a hard disk je samo jedna od njih.
Putanja koju hard disk pređe od kvara do spasavanja podataka nije uvek brza i najsigurnija. Naročito kad na njoj HelpDisc nije prva stanica, pa nam na dijagnostiku dolaze više puta otvarani uređaji.
Tokom skoro dve decenije rada, nagledali smo se raznih posledica loših pokušaja spasavanja podataka. Poput ovog, kad je na dijagnostiku stigao hard disk poklopca oglodanog otvaračem za mesni narezak! Ili kamenom. To su pretpostavke. U HelpDisc-u koristimo isključivo profesionalne alate, pa možemo samo da nagađamo čime je ovo varvarstvo izvršeno. A čini nam se da su i naši klijenti i iz požara i poplava vadili diskove manje oštećene spoljašnjosti. Zaključite sami.
Oštećen hard disk na radnom stolu
Poklopac oštećenog diska
Bez alata nema ni zanata
Uprkos poteškoćama i ovom poslu smo pristupili krajnje profesionalno. Prvi problem s kojim smo se suočili bilo je skidanje poklopca hard diska. Osim što nije imao alat, onaj ko je otvarao disk nije imao ni strpljenja ni da odšrafi poslednji šraf, već je samo iščupao poklopac preko njega. To je bio još jedan u nizu alarma da će se ovaj posao završiti neuspešno.
Stanje poklopca hard diska
Šraf preko kog je bio iščupan poklopac
Situacija nije bila bolja ni kad smo mi otvorili disk. Čekala nas je prašnjava i izgrebana ploča, obeležena otiskom prsta „umetnika“ koji je tako potpisao nered koji je ostavio za sobom. Nažalost, šteta je bila totalna. Sve što smo mogli je da posao proglasimo neuspešnim a uređaj vratimo vlasniku. Uprkos svim naporima, ovog puta nije bilo nade da se podaci mogu spasiti.
Ogrebana ploča puna prašine i otisaka prstiju
Hard disk u posudi za odlaganje
Mi u HelpDisc-u smo veoma obazrivi kada govorimo o mogućnostima za spasavanje podataka. Imamo i alat i znanje, ali ne obećavamo ništa van opsega onoga što možemo da učinimo. A trudimo se da spasemo sve što je moguće. Međutim, da bismo u tome i uspeli, potrebno je da u slučaju gubitka podataka klijenti uređaje odmah šalju nama, a ne kao štafetu od jednog do drugog servisa da bi na kraju ona izlupana stigla do nas. Jer tad je uglavnom već kasno za spasavanje.
Nedavno nam je na dijagnostiku stigao zanimljiv hard disk. U pitanju je Western Digital Tidbit 30 WDAB130-000, kapaciteta 32 mb. Proizveden je krajem oktobra 1991. godine.
Ovaj uređaj je neumorno radio preko 30 godina u industrijskim uslovima. Bio je srce i mozak CNC mašine. Kvalitet njegove izrade se ne može dovesti u pitanje. Što bi se reklo – Old but Gold. Jer teško je i zamisliti da će neki od novih diskova ogromnih kapaciteta steći uslov za penziju i biti „radno sposoban“ za trideset i više godina.
Besprekorni niz nedavno mu je prekinulo „lupanje“ unutar uređaja. Tokom dijagnoze utvrdili smo da ga je prouzrokovao mehanički kvar. Tačnije, zaglavljen ležaj motora hard diska.
Uprkos zastareloj tehnologiji izrade uređaja, problem je rešen. Zatim su podaci spašeni sa ovog diska klonirani na identični hard disk koji nam je klijent dostavio. A kasnije i na dodatni uređaj za prenos podataka – kao disk imidž kopija.
Godinama je ovaj hard disk držao korak sa mnogo savremenijim uređajima ali nakon kvara više nije za dalju upotrebu. Međutim, ono što slučaj čini zanimljivim su (za današnje potrebe) njegov izuzetno mali kapacitet i starost. U vreme kada se proizvode diskovi suludih brzina i kapaciteta, korisno je osvrnuti i na vintage uređaje daleko skromnijih performansi, poput ovog.
Nije neuobičajeno da se u kraćem periodu na dijagnostici pojavi više hard diskova iz iste serije nekog proizvođača. U ovom slučaju, reč je o uređaju marke Seagate. Model st3000dm001-1er166, kapaciteta 3TB. Ono što je interesantno je sama greška, ili narodski rečeno feler u proizvodnji koji dovodi do velikog broja otkaza diskova iz ove serije.
Masovna proizvodnja, nedovoljno vreme za testiranje i imperativ da se uštedi na troškovima često dovode do tragikomičnih posledica. Zbog loše izrade plastične rampe (dela koji služi da razdvoji glave kada je disk u ugašenom ili idle stanju), dolazi do njenog pucanja. I to na vrlo neobičnom mestu koje ne trpi nikakvo opterećenje (slika 1). Pucanje rampe uzrokuje deformaciju glave čitača podataka (slika 2). Glava zatim trenjem trajno oštećuje ploču hard diska (slika 3).
\
Tako sitnica pokreće niz događaja koji za posledicu imaju otkazivanje svih funkcija uređaja. Naši inženjeri su uspešno spasili podatke klijenta.
Seagate je uvideo problem prekasno. Tek onda kad je veliki broj diskova već dospeo na police. Međutim, već u narednoj seriji promenjen je i unapređen sporni detalj. Disk ST3000DM001 je uređaj solidnih karakteristika. Ali mu radni vek nažalost zavisi i od komadića nekvalitetne plastike. Rampa kao jeftin i periferni element može da dovede do kolapsa ovog složenog mehanizma. Ovaj tip kvara je, uz otkaz glava, karakterističan za pomenuti model. Ipak, ako posedujete ovakav uređaj ne mora da znači da ćete imati iste probleme.
Mogućnost postoji i rizik je povećan. Ako Vam se disk ovako pokvari, verovatno nije do vas. Što bi se reklo, došla je „takva tura“.
Mi tu ne možemo mnogo, osim da ukažemo i upozorimo.
Pa ako nas se sete na Dan spašavanja podataka, sete se…
Sa ponosom možemo da kažemo da nam je danas stigao 40000-ti posao.
Zalaganje, traganje za inovacijama, sigurno će dati rezultate. Dokaz ovog stava kojim se rukovodimo od samog početka jesu rezultati i uspesi koje postižemo. Zadovoljni korisnici su najbolji dokaz da smo na pravom putu i da smo usmereni na prave ciljeve.
17 godina rastemo, razvijamo se i sarađujemo sa mnogim firmama u zemlji i inostranstvu.
Naši inženjeri za spasavanje podataka su se susretali sa različitim vrstama zadataka koji su za njih predstavljali nove izazove, od HDD-ova, SSD-ova, fleševa, do složenijih RAID sistema, mobilnih telefona, memorijskih kartica… Nakon odrađenih 40000 poslova došli smo do zaključka koji su najčešći uzroci gubitaka podataka.
Evo do kojih smo rezultata došli:
Svaki korisnik računara je u potencijalnom riziku da izgubi dragocene podatke. Šta god da je pravi uzrok, uvek postoji rešenje. Zato smo mi tu.
Osluškujući zahteve naših klijenata, trudili smo se i ulagali sve napore da uspemo i rešimo svaki problem. Nakon 40000-tog posla, postali smo svesni da smo dobili vaše poverenje, ali i želju da budemo još bolji i efikasniji. Postignuti rezultati i poverenje naših korisnika još više obavezuju i motivišu. Idemo dalje, ka novim i višim ciljevima.
Od svoje pojave i početka komercijalne upotrebe, hard disk je ubedljivo najpopularniji uređaj za skladištenje podataka.
Iako razvoj flash tehnologije i prodaja uređaja kao što je SSD doživljava veliki uspon nekoliko godina unazad, hard diskovi i dalje drže primat na tržištu uređaja koji skladište podatke.
Može se čak zaključiti da hard diskovima ‘’ne smeta’’ ekspanzija SSD-a, obzirom da se i dalje ulaže u njihov razvoj, pa tako imamo diskove sa velikim kapacitetom (i do 10TB), veoma tanke modele sa smanjenom elektronikom (WD10SPCX Slim), čak i diskove punjene helijumom, o kojima smo pisali u našem članku Prvi helijumski hard disk u Srbiji.
Ovakve inovacije daju sliku jednog aktivnog i fleksibilnog tržišta, gde se dosta proizvođača svojim inovacijama i marketingom bori da što bolje pozicionira svoje proizvode.
Ipak, tržište ponude hard diskova nije toliko usitnjeno kao što je bilo ranije.
Primat drže Western Digital, Seagate i Toshiba. Kompanije čije je diskove većina nas imala pre 15 godina – Maxtor, Quantum, IBM itd. uglavnom su akvizicijom postale deo neke druge, veće kompanije.
Tako je, na primer, Toshiba kupila Fujitsy 1999. godine, Maxtor je kupio Quantum godinu dana kasnije, a onda Seagate kupio Maxtor 2006. Samsung je svoje akcije prodao Seagate-u 2011. godine, a Western digital je 2012.-e kupio HGST (merdžer kompanija Hitachi i IBM) za 3,9 milijardi dolara.
Ilustracija: HelpDisc
Veliki deo proizvođača je bankrotirao ili bio kupljen od strane neke druge kompanije. U nastavku je lista svih kompanija koje su sklapale hard diskove:
Alps Electric, Amcodyne, Ampex, Apple, Atasi Corp., Areal Technology, Aura Associates, Avatar Systems, BASF, Bryant, Burroughs, CalComp, Calluna Technologies, Century Data, Cogito Systems, Comport, CMI, Cornice LLC, Data General, Data Products, Data Recording Instruments, Data Storage International, Diablo Systems, DZU, Epson, Evotek, ExcelStor Technology, Fuji Electric, General Electric, Gigastorage, Halo Data, Hewlett-Packard, Hitachi Global Storage Technologies, Hokushin Electric Works, Honeywell Bull, Information Storage Systems, Integral Peripherals, International Memories, Iomega, ISOT, JT Storage, JVC, Kalok, Kyocera, LaPine Technologies, Marshall Laboratories, Matsushita, Memorex, Microcomputer Memories, Micropolis Corporation, Microscience International, Ministor Peripherals, Mitsubishi, NEC, Newbury Data Recording, Nippon Peripherals, Nomaï, Olivetti, Philips, Potter Instrument, PrairieTek, Priam Systems, Raymond Engineering, Rodime, Sagem, Seiko Epson, Sequel, Siemens, Sony, StorageTek, Syquest, TEAC, Texas Instruments, Tulin Corporation, Univac, Venturi International, Vertex Peripherals i Wang Laboratories.
Interesantno je znati da je naš sused Bugarska proizvodila hard diskove. Kompanija DZU proizvodila je floppy i hard diskove, a 1989. je bila kompanija sa najvećim prihodom u Bugarskoj. Danas više ne proizvode hard diskove.
Bugarski hard disk Kalok
Za kraj, na snimku ispod se može videti kako Western Digital, jedan od najvećih proizvođa hard diskova trenutno, sklapa i testira hard diskove u svojoj fabrici u Kaliforniji.
Od same pojave hard diskova pa do savremenih cloud servera, jedan od najvećih izazova je bio kako dugoročno očuvati uskladištene podatke koji se nalaze na njima.
U okruženju obilnom elektronskom opremom, jedna od najvećih opasnosti koja preti je požar usled nekog kratkoj spoja ili nepravilnog korišćenja aparature na primer, i niko nije izuzet od te opasnosti, tako da je od starta jedan od prioriteta bio na stvaranju optimalne zaštite od vatre.
Zbog visokog stepena oštećenja koja su karakteristična za ovakav tip oštećenja diska, jedan od najkomplikovanijih problema i ujedno najvećih izazova za inženjere za spasavanje podataka su diskovi oštećeni u požarima.
Ilustracija: http://tromley.ca/services/backups/
Za ovakve “kvarove“ je najefikasnije primeniti onu staru “bolje sprečiti nego lečiti“. Shodno tome, logično je da je akcenat upravo stavljen na implementiranje protivpožarnog sistema koji bi u slučaju nastajanju požara, na najefikasniji način sprečio proširivanje istog, a u isto vreme se mora voditi računa da i protivpožarne mere ne oštete hard diskove prilikom gašenja.
Sve je počelo nakon požara nastalog u Pentagonovom Centru za čuvanje podataka. Intenzitet vatre je bio toliko jak da je bilo potrebno više od pet sati ugasiti je, uprkos tome što je prilikom gašenja korišćena tadašnja najsavremenija tehnologija.
Rezultat je bio više od sedam miliona dolara štete gledajući samo informatičku opremu, i verovatno nikad nećemo saznati koliko izgubljenih podataka nepoznate vrednosti, što je i pokrenulo ubrzane i konkretne akcije u cilju zaštićenja podataka za slučaj da dodje do sličnih okolnosti.
Nije sve išlo glatko jer se tek početkom 90.-ih godina prošlog veka. prešlo na korišćenja inertnih gasova u sprečavanju širenja požara, posle skoro tri decenije korišćenja Halona i njegovih varijacija.
Ovaj dugo najavljivani metod u stručnim krugovima tada prepoznat kao naučna revolucija u početku je davao očekivane rezultate. Ovo gasovito jedinjenje Argona(Ar) i Azota(N) nije predstavljalo pretnju po elektronske komponente, niti po zdravlje ljudi.
Funkcionisao je po principu otpuštanja smese ovih gasova iz cilindara pod visokim pritiskom u slučaju aktiviranja protivpožarnog alarma tako da oni zadrže nivo kiseonika na 13-15%. Ovo je bilo od izuzetne važnosti jer kiseonik mora da bude prisutan barem u procentu od 16% da bi mogao da sagoreva.
Međutim, problemi su se ipak javljali prilikom korišćenja inertnih gasova, pa je 2007. izvršena detaljnija analiza, kada je prikupljen dovoljan broj izveštaja o oštećenim hard diskovima koji su bili izloženi ovom protiv-požarnom metodu.
Nakon detaljnih analiza isključeno je da je do oštećenja došlo zbog neuravnoteženog vazdušnog pritiska između unutrašnjosti hard diska i prostorije u kome se nalazi. Na ovo se osnovano sumnjalo jer svaki hard disk ima tzv. “rupicu za disanje“ koja omogućava priliv drugog vazdušnog pritiska unutar diska, međutim taj vazduh najpre prođe kroz višeslojni filter koji se nalazi unutar diska, tako da je ova opcija otpala.
Sumnjalo se i na promenu temperature koju bi moglo da uzrokuje naglo ispuštanje gasova iz cilindara, ali je posle niza merenja zaključeno da opadanje temperature jednostavno nije dovoljno naglo da bi moglo imati većeg uticaja na sam hard disk.
Naposletku, problem je lociran u emitovanju buke koja nastaje prilikom ispuštanja gasova pod velikom brzinom. Buka visokog intenziteta dopire u hard disk, ima potencijal da utiče na glave hard diska tako što ih pomera sa ploče. Na sledećem grafikonu se vidi uticaj buke na funkcionisanje hard diskova:
Uzimajuću u obzir izuzetno niske ili čak nikakve tolerancije na pomeranja usled čega dolazi do oštećenja glava i gubljenja podataka, ovaj metod očuvanja podataka u slučaju požara morao je biti nadograđen ili zamenjen novim.
Obzirom da se nova revolucionarna metoda još nije pojavila, rešenje je pronađeno u dodatnom izolovanju hard diskova od buke kroz smanjenje otvora na cilindrima pod visokim pritiskom što je rezultiralo manjom bukom prilikom ispuštanja gasa i ograđivanjem hard diskova specijalnim akustičnim vratima koja propuštaju minimalnu buku.
U HelpDisc je krajem septembra stigao disk za posao spasavanja podataka. Hard disk marke WD Green WD10EAVS od 1TB nije se ništa razlikovao od drugih diskova koji su trenutno bili u procesu, sem što mu je pripao značajan broj posla – 8000.
Dakle, u pitanju je 8000-ti posao spasavanja podataka od kada je u HelpDisc uveden job tracking system.
Hard disk sa oznakom posla 8000
Hard disk sa brojem posla osam hiljada nije imao vidljivih fizičkih oštećenja, nije se čuo nikakav neželjeni zvuk iz unutrašnjosti kućišta, osim zvuka ispravnog motora. Međutim, jedna od glava nije bila ispravna što je onemogućavalo očitavanje firmvera koji je neophodan za funkcionisanje hard diska.
Reč je o disku sa 3 magnetne ploče koje predstavljaju nosače podataka, kao i 6 glava za njihovo upisivanje/čitanje. Specijalnim softversko-hardverskim alatom kojim raspolaže HelpDisc omogućeno je iščitavanje firmvera i utvrđeno je koja je tačno glava neispravna.
Inženjeri spasavanja podataka fotografisali su hard disk i prosledili sliku koja se nalazi u ovom tekstu.
Proces spasavanja podataka u HelpDisc-u
Broj posla koji je dodeljen ovom hard disku govori o respektabilnom broju medija koji su stigli u firmu HelpDisc, a od kojih je svaki doprineo uvećanju našeg znanja i iskustva na polju spasavanja podataka.
Broj hard diskova je i veći od 8000, obzirom da se poslovi sa RAID sistemima, koji ponekad može imati i preko 10 hard diskova uvezanih u jedinstven sistem, označava isto kao i da je stigao jedan hard disk. Našim klijentima možemo zahvaliti na poverenju koje se vidi po tome da je već sada broj poslova prešao broj 8100.
Na kraju, imajte na umu da je najsigurniji medij onaj koji ima backup. Ukoliko se pak desi da ne možete da pristupite svojim podacima, HelpDisc Vam stoji na raspolaganju.
Na samom početku razvoja hard diskova za potrebe uležištenja osovinice rotora kao logično rešenje sa aspekta cene, produktivnosti i dostupnosti nametnuli su se kotrljajni kuglični ležajevi (ball bearings). Oni su obezbeđivali za to vreme zadovoljavajuće nizak nivo trenja i visoku pouzdanost. Vremenom se zahtevala sve veća brzina okretanja ploča, a samim tim se javljalo i veće trenje u ležaju i širenje čeličnih kuglica usled visokih temperatura. Problem pregrevanja ležaja rešen je upotrebom kotrljajnih tela od keramičkih materijala sa niskim koeficijentom termičkog širenja poput silicijum-nitrida i cirkonijum-dioksida.
Stalni zahtevi za povećanjem kapaciteta tj. gustine magentnog zapisa na pločama, konstantno su smanjivali dimenziju na kojoj glave lebde iznad ploča. Princip uležištenja kotrljajnim telima zasniva se na njihovoj rotaciji oko ose okretanja, s tim da svako telo (kuglica) takođe rotira i oko svoje ose i to različitom brzinom. Pritom, kotrljajni ležajevi su jako osetljivi na nečistoće koje se u ležaju najčešće javljaju kao posledica habanja samih kuglica u toku rada.
Ovakav princip dovodio je do odstupanja okretanja ploča od nominalne ose rotacije – radijalnog bacanja. U situaciji stalnog smanjivanja „vazdušnog jastuka“ pomenuto radijalno bacanje ploča moglo je da dovede do njihovog kontakta sa feritima na glavama. Pored toga, tražilo se rešenje koje bi smanjilo već poprilično visok nivo bukekoje se javljao kao rezultat okretanja kuglica u ležaju.
Slika 1: Konfiguracija motora hard diska sa kugličnim (levo) i kliznim (desno) ležajem
Rešenje je pronađeno u kliznim ležajevima (fluid bearings). Ulogu kuglica ovde zamenjuje tanki uljni film a osovinica rotora se okreće u ležaju bez kontakta sa kućištem ležaja (hidrodinamičko plivanje). Ovakav princip je značajno smanjio efekat radijalnog bacanja a s obzirom da nema kontakta u ležaju smanjen je i efekat grejanja. Možda i glavna prednost kliznih nad kotrljajnim ležajevima je činjenica da je okretanje u kliznom ležaju stabilnije sa porastom brzine obrtanja.
Ovo omogućuje eventualni dalji porast brzine okretanja ploča hard diskova. Još jedan od rezultata primene ovog konstrukcijskog rešenja bio je značajno smanjenje nivoa buke prilikom rada hard diskova. Danas se gotovo svi moderni hard diskovi proizvode sa rešenjem uležištenja osovinice rotora kliznim ležajevima.
Uvođenje kliznih ležajeva nažalost nije otklonilo sve mogućnosti defekta motora u toku rada. Trenutno najveći problem u ovoj oblasti jeste zaglavljivanje osovinice rotora u kućištu ležaja. Ovaj kvar javlja se najčešće usled udara ili padova hard diska u toku rada. Mi u HelpDisc-u ovaj problem rešavamo upotrebom alata koji smo sami razvili i koji uspešno prodajemo data recovery kompanijama širom sveta pod brendom HDDSurgery. Pomoću ovog alata zaglavljeni klizni ležaj se izbija a na njegovo mesto se ugrađuje funkcionalni klizni ležaj sa identičnog hard diska.
Bitno je istaći da su tokom čitavog procesa konstrukcijom alata onemogućena pomeranja ploča u odnosu na kućište hard diska pa se funkcionalni ležaj ugrađuje na identičnom mestu na kome je stari bio.
Zahvaljujući ovome je radijalno bacanje ploča hard diska sa zamenjenim ležajem praktično na istom nivou kao kod diskova tek izašlih iz fabrike.
Treba istaći da je naš alat sa mnogo aspekata sigurniji i kvalitetniji pristup od drugog rešenja – premeštanja ploča u kućište sa ispravnim ležajem.
Slika 2: HDDS Spindle Replacement Tool Seagate 7200.10/.11
Do sada smo imali više desetina ovakvih intervencija na hard diskovima Seagate 7200.10 i 7200.11 uz procenat uspešnosti preko 90%. Kod pomenutih hard diskova problem zaglavljivanja osovinice rotora je jedan od najčešćih kvarova a i dalje se često javlja.
Slika 3: Neki od zaglavljenih ležajeva zamenjenih u HelpDisc-u upotrebom HDDS Spindle Replacement Tool
Hard disk je kompaktna mehatronička komponenta i za njegov motor nije dostupno puno prostora. Sa druge strane, motori hard diskova (tzv „spindle motori“) moraju biti u mogućnosti da generišu obrtni moment dovoljno veliki da bi se magnetne ploče okretale željenom brzinom. Ovo suštinski znači da je krucijalni zahtev, postavljen pred spindle motore, da odnos njihove snage i zapremine bude veliki.
Motori hard diskova namenjeni su radu pri velikim brzinama u dugom vremenskom periodu. Ovaj princip je sam po sebi problematičan i može lako dovesti do defekta. U jednom periodu, u industriji hard diskova, bio je prisutan trend stalnog porasta brzine okretanja motora, pa su pojedini uređaji dostizali i brzine preko 15,000 rpm.
Treba imati u vidu da je kontrola brzine obrtanja ploča, tj. preciznog dostizanja i održavanja željene brzine, vrlo značajna za obavljanje osnovnih funkcija hard diska – čitanja i pisanja podataka. Sa povećanjem kapaciteta hard diskova, tj. povećanjem gustine podataka zapisanih na pločama, kontrola brzine okretanja motora postaje sve teži zadatak.
Dodatni uslovi postavljeni pred spindle motore su: nizak nivo buke, niska cena, mala potrošnja električne energije i što manje zagrevanje u toku rada. Sve pomenute uslove, u većoj ili manjoj meri, zadovoljavaju jednosmerni elektromotori bez četkica(„brushless DC electric motor“). Ovi motori na rotoru imaju permanentni magnet, dok se kroz statorske namotaje propušta struja koja dovodi do zakretanja rotora.
Strujom, koja prolazi kroz statorske namotaje, upravlja se elektronskim sklopom, tzv. invertorom, koji zamenjuje klasični komutator (kolektor). U sklopu motora postoji i senzor položaja rotora, na osnovu koga se upravlja radom samog invertora.
Slika 1: Konfiguracija motora DiamondMax10 hard diska (s leva na desno): jezgro statora, nosač ploča („šeširić“) i osovinica rotora, poklopac koji pričvršćuje ploče za nosač
Obrtni delovi spindle motora su osovinica rotora („spindle“) i nosač ploča („šeširić“) sa stalnim magnetom. Jezgro statora je kruto vezano za kućište hard diska. Uležištenje osovinice rešeno je primenom, ranije kotrljajnih, a danas gotovo isključivokliznih ležajeva. Nosač ploča je kruto vezan za osovinu rotora, a za njega je zavrtnjima vezan pričvršćivač ploča. Na taj način magnetne ploče rotiraju zajedno sa osovinicom rotora.
Na starijim modelima hard diskova glavno opterećenje spindle motora nastajalo je prilikom njegovog pokretanja usled lepljenja feritnih jezgara glava diska za magnetne ploče. Uvođenjem principa parkiranja glava na rampu ovaj problem je rešen. Danas, glavno opterećenje spindle motora potiče od otpora vazduha („windage friction„) koji se javlja usled velike brzine okretanja ploča.
Na rešavanju ovog problema uveliko rade timovi stručnjaka vodećih svetskih proizvođača hard diskova. Najčešće pominjano rešenje jeste punjenje unutrašnjosti hard diskova helijumom. Rad spindle motora i obrtanje ploča u kontrolisanoj sredini smanjili bi otpor vazduha i opterećenje motora, a, sa druge strane, omogućili bi veći broj obrtaja i brži rad hard diskova.
\
