Pre samo mesec dana pisali smo o hard disku iz 1991. godine sa kog smo uspešno spasili podatke. Međutim, tu nije bio kraj našim susretima sa „dinosaurusima“ koji pokreću industrijske mašine.
Tematski, ovaj blog se polako pretvara u History channel. Ili neku od ranih epizoda emisije Opstanak, jer nam je na sto sleteo jastreb iz familije Seagate. Konkretno, model ST11200N, poznatiji kao Hawk (jastreb). Ono što ovaj uređaj čini zanimljivim je njegov SCSI („scuzzy“) interfejs. SCSI standard se danas retko koristi u potrošačkom hardveru. Zamenio ga je SAS standard. Na ovom disku interesantni su i njegov kapacitet od 1,05 GB i to što je u pitanju uređaj star oko 30 godina koji je sve do nedavno radio besprekorno.
Kloniranje i kopiranje podataka
Odmah po prijemu, naši data recovery inženjeri su ustanovili da je disk već prethodno otvaran i da su mu jumperi pogrešno postavljeni. To smo ispravili.
Nakon toga, započeta je procedura kloniranja i svi sektori su isklonirani uspešno. (Ukupno 2 051 460 sektora). Po obavljenom kloniranju, klijent je poslao identični hard disk, na koji smo kopirali spašene podatke kako bi taj niz informacija ponovo bio u stanju da pokrene interni upravljački software / podigne sistem mašine.
Mi u HelpDisc-u se bavimo spašavanjem podataka, ali na zahtev klijenta možemo i da napravimo klon hard diska. Nažalost, ne postoje garancije da će on biti butabilan i da će moći da podigne sistem kao originalni disk pre kvara. Faktora i komponenti koje na to utiču je mnogo, a hard disk je samo jedna od njih.
Od svoje pojave i početka komercijalne upotrebe, hard disk je ubedljivo najpopularniji uređaj za skladištenje podataka.
Iako razvoj flash tehnologije i prodaja uređaja kao što je SSD doživljava veliki uspon nekoliko godina unazad, hard diskovi i dalje drže primat na tržištu uređaja koji skladište podatke.
Može se čak zaključiti da hard diskovima ‘’ne smeta’’ ekspanzija SSD-a, obzirom da se i dalje ulaže u njihov razvoj, pa tako imamo diskove sa velikim kapacitetom (i do 10TB), veoma tanke modele sa smanjenom elektronikom (WD10SPCX Slim), čak i diskove punjene helijumom, o kojima smo pisali u našem članku Prvi helijumski hard disk u Srbiji.
Ovakve inovacije daju sliku jednog aktivnog i fleksibilnog tržišta, gde se dosta proizvođača svojim inovacijama i marketingom bori da što bolje pozicionira svoje proizvode.
Ipak, tržište ponude hard diskova nije toliko usitnjeno kao što je bilo ranije.
Primat drže Western Digital, Seagate i Toshiba. Kompanije čije je diskove većina nas imala pre 15 godina – Maxtor, Quantum, IBM itd. uglavnom su akvizicijom postale deo neke druge, veće kompanije.
Tako je, na primer, Toshiba kupila Fujitsy 1999. godine, Maxtor je kupio Quantum godinu dana kasnije, a onda Seagate kupio Maxtor 2006. Samsung je svoje akcije prodao Seagate-u 2011. godine, a Western digital je 2012.-e kupio HGST (merdžer kompanija Hitachi i IBM) za 3,9 milijardi dolara.
Ilustracija: HelpDisc
Veliki deo proizvođača je bankrotirao ili bio kupljen od strane neke druge kompanije. U nastavku je lista svih kompanija koje su sklapale hard diskove:
Alps Electric, Amcodyne, Ampex, Apple, Atasi Corp., Areal Technology, Aura Associates, Avatar Systems, BASF, Bryant, Burroughs, CalComp, Calluna Technologies, Century Data, Cogito Systems, Comport, CMI, Cornice LLC, Data General, Data Products, Data Recording Instruments, Data Storage International, Diablo Systems, DZU, Epson, Evotek, ExcelStor Technology, Fuji Electric, General Electric, Gigastorage, Halo Data, Hewlett-Packard, Hitachi Global Storage Technologies, Hokushin Electric Works, Honeywell Bull, Information Storage Systems, Integral Peripherals, International Memories, Iomega, ISOT, JT Storage, JVC, Kalok, Kyocera, LaPine Technologies, Marshall Laboratories, Matsushita, Memorex, Microcomputer Memories, Micropolis Corporation, Microscience International, Ministor Peripherals, Mitsubishi, NEC, Newbury Data Recording, Nippon Peripherals, Nomaï, Olivetti, Philips, Potter Instrument, PrairieTek, Priam Systems, Raymond Engineering, Rodime, Sagem, Seiko Epson, Sequel, Siemens, Sony, StorageTek, Syquest, TEAC, Texas Instruments, Tulin Corporation, Univac, Venturi International, Vertex Peripherals i Wang Laboratories.
Interesantno je znati da je naš sused Bugarska proizvodila hard diskove. Kompanija DZU proizvodila je floppy i hard diskove, a 1989. je bila kompanija sa najvećim prihodom u Bugarskoj. Danas više ne proizvode hard diskove.
Bugarski hard disk Kalok
Za kraj, na snimku ispod se može videti kako Western Digital, jedan od najvećih proizvođa hard diskova trenutno, sklapa i testira hard diskove u svojoj fabrici u Kaliforniji.
Popularizacijom SSD tehnologije za skladištenje podataka čini se da hard diskovi polako gube svoju višedecenijsku slavu i vođstvo.
Solid State Drives (SSD) omogućavaju i do 5 puta brže izvođenje operacija i otporniji su na fizičke kvarove, jer za razliku od hard diskova ne poseduju pokretne mehaničke komponente.
Ipak, trenutna mana SSD-a jeste odnos cene i kapaciteta, zbog čega hard diskovi još uvek imaju prednost, obzirom da je cena 1 TB na SSD i do deset puta viša nego za isti prostor za skladištenje na hard disku.
Ova razlika možda ne igra značajnu ulogu kod kompanija koje imaju potrebu za bržim računarima, ali kod korisnika računara za kućnu upotrebu itekako utiče na izbor.
Zbog načina izrade smatra se da su hard diskovi jako blizu prirodne tehnološke granice, u pogledu količine podataka koje je moguće upisati, a da cena zadrži postoji odnos prema mogućnostima skladištenja.
Iz tog razloga vodeće svetske kompanije poput Western Digital-a, Seagate-a i Hitachi-ja već neko vreme rade na unapređivanju hard diskova i istražuju načine da osiguraju opstanak ovih uređaja na tržištu.
Jedno od rešenja koje se trenutno testira jeste hard disk punjen helijumom.
Regularni hard diskovi imaju običan vazduh unutar svojih kućišta. Prisustvo vazduha je neophodno kako bi moglo doći do upisivanja i čitanja podatka, obzirom da glave hard diska lebde na vazdušnom jastuku na oko 60 nm iznad ploča.
Ukoliko ne bi bilo vazduha, glave bi se slepile za ploče na kojima su podaci i hard disk ne bi mogao da funkcioniše.
Hard diskovi punjeni helijumom imaju brojne prednosti u odnosu na ‘’obične’’ hard diskove – veći kapacitet ( i do 10 TB), manja potrošnja energije, manje buke, manje grejanje uređaja itd.
Ovaj disk predstavlja pokušaj da se u helijumskoj atmosferi dobiju bolje performanse hard diskova u kojima je običan vazduh.
Ovakva tehnologija je još uvek u početnoj fazi prodaje, kako bi se prikupili podaci o funkcionisanju uređaja i potražnje na tržištu.
Obzirom da je sve u početnoj fazi, cena ovih uređaja je trenutno velika (500eura za 6tb ), čak i u rangu sa SSD tehnologijom, ali je kapacitet skladištenja na strani hard diskova.
Kako bi se upoznali sa tehnologijom, nabavili smo jedan takav uređaj, čime je HelpDisc postao prva kompanija u Srbiji koja je otvorila helijumski hard disk.
Ono što je ipak mnogo značajnije, HelpDisc je i jedina kompanija u svetu koja je otvorila i izvršila analizu mehanike helijumskog hard diska.
Naše odeljenje za istraživanje i razvoj alata za spasavanje podataka i kompjutersku forenziku,HddSurgery, imalo je priliku da otvori i ispita mehaniku helijumskog hard diska firme HGST, kapaciteta 6 TB.
Postupak otvaranja, kao i prvi zaključak vezan za mehaniku uređaja, nalazi se na snimku u nastavku teksta.
Pogledajte snimak i ostavite komentar da li biste kupili helijumski hard disk.
