Zašto ne treba uključivati hard disk nakon pada?

Spasavanje podataka sa hard diska neretko sa sobom nosi komplikacije nastale usled lošeg razumevanja ili nepotpune informacije dobijene od strane klijenta.

Ovo za posledicu može imati loš start u procesu spašavanja podataka, a često se dešava da inženjeri imaju samo jednu šansu da vrate podatke, naročito ukoliko su u pitanju oštećene glave.

Glave hard diska predstavljaju jednu od najbitnijih i najosetljivijih komponenti hard diska. Njihovu funkcionalnost je najlakše je to opisati preko gramofona i glave za čitanje, obzirom da je princip rada isti.

Ispravne glave hard diska

U najvećem broju slučajeva glave čitaju/upisuju podatke sa obe strane ploče (na kojoj su podaci), pa je broj glava duplo veći u odnosu na broj ploča.

Najčešći problem koji se javlja kod glava je nemogućnost čitanja firmware-a sa servisne zone diska i to se odražava kliktanjem diska (tzv. „click of death“), iako nekada taj zvuk može biti prouzrokovan problemom na elektronici diska.

Glave su vrlo precizan mehatronički sklop koji prenosi signal na analogni način, a da bi normalno radile potrebno je da budu ispoštovani strogo kontrolisani uslovi.

Bez obzira na broj glava diska, princip rada glava je isti kod svakog – ploče se okreću velikom brzinom (najčešće se sreću diskovi sa 5400 i 7200 obrtaja u minuti), a glave lebde na 75-175 nanometara od ploča.

Princip rada glava hard diska

Ovakvo rastojanje je potrebno kako bi podaci mogli da se čitaju/upisuju, a upravo tu može nastati problem ukoliko se hard disk ne koristi na propisan način.

Najčešći uzroci kvarova glava su pad hard diska ili direktan udarac. 

U zavisnosti od kvaliteta hard diska, brzini okretanja, jačini udarca, oštećenje može biti u većoj ili manjoj meri. Manifestuje se uglavnom na glavama i, što je najveći problem, na pločama gde su sadržani podaci korisnika.  

Oštećene glave hard diska

Detaljnijim pregledom i analizom glava i ploča može se ustanoviti do kog stepena je oštećenje, ali je preduslov svega da postoji konkretna informacija od strane korisnika šta se sa diskom desilo. 

Najveća opasnost po disk nastaje u situaciji kada korisnik pokuša sam da spasi podatke, pa ostavi hard disk da radi. U tom slučaju glave se još više oštećuju, a time oštećuju i ploče na kojima su podaci.

Ovakav slučaj se može prepoznati ukoliko se glave analiziraju pomoću mikroskopa (a nekada se može videti i golim okom) i primete se naslage crne prašina.

Glave ispod mikroskopa

Primeri oštećenih glava mogu biti vrlo različiti:

– Klasično otkazivanje glava nakon određenog vremenskom perioda (nema fizičkih oštećenja)

– Otkazivanje elektronike glava (preamplifier)

– Oštećenje jednog ili više slidera, izgrebani slideri/glave

– Fizičko odvajanje slidera sa nosača glava (head arm)

– Savijeni nosači glava, glave su još na nosačima, ali su neupotrebljive

Savet inženjera HelpDisca je da se hard disk nakon pada ili udarca ne uključuje, već da se odmah kontaktiraju stručnjaci koji mogu proceniti kvar i dati adekvatno rešenje.