Mehanički propust koji ugrožava podatke: I.NORYS HDD

Nedavno smo primili hard disk potpuno nepoznate marke, I.NORYS, sa neobičnim oznakama modela: INO-IHDD4000S3-D1-5964, koji je otkazao tokom rada u NAS-u (Network Attached Storage). Nakon kratke pretrage Interneta, pronašli smo legendu koja objašnjava ove kodove: IHDD – internI HDD, 4000 – kapacitet od 4TB, S3 – SATA3, D1 – format 3,5″, 59 – 5900 RPM i 64 – 64MB keš memorija.

Poredeći ga sa poznatim markama i modelima, zaključili smo da su elektronika i konstrukcija identični onima kod Seagate diskova, iako nije bilo zvaničnog brendiranja. Čak i pre otvaranja uređaja, isticao se po jednoj neobičnoj karakteristici: zvuku.

Kada smo ga uključili, čuli smo zvuk kakav ranije nismo susretali. Nije bio tipični klik glava ili pištanje. Umesto toga, radilo se o iznenadnom, oštrom škripajućem zvuku koji se povremeno javljao. Nismo imali pojma odakle dolazi, jedino smo znali da to nije dobar znak.
Nakon otvaranja diska, situacija je postala jasnija i još više zabrinjavajuća. Otkrili smo da jedan od šest šrafova koji drže magnetne ploče nije bio pričvršćen. Zapravo, nije uopšte bio zavrnut. Samo je sedeo na svom mestu, blago isturen i opasno blizu da ispadne. Daljom proverom, zaključili smo da navoj u koji šraf treba da ide nikada nije bio u potpunosti napravljen u fabrici, pa je šraf bio zavrnut mašinski samo koliko mu je postojeći navoj omogućavao. Ovo nije slučaj šrafa koji se olabavio tokom upotrebe. Nikada nije bio pravilno instaliran.

Kao rezultat toga, šraf je ogrebao unutrašnji poklopac diska, stvarajući aluminijumske strugotine koje predstavljaju ozbiljnu pretnju za glave i magnetne ploče (slika 1).

(slike 1: istureni šraf i ogreban unutrašnji poklopac)

U potpunosti smo uklonili šraf, zamenili poklopac i započeli standardne procedure zamene glava i kloniranja. Originalne glave bile su zaglavljene ispod rampi, a površina jedne ploče pokazivala je znake manjih oštećenja i kontaminacije prašinom. Nakon prvog pokušaja kloniranja, nove glave su takođe postale kontaminirane, najverovatnije zbog ostataka čestica nastalih mehaničkim oštećenjem, i proces je prekinut u sred rada. Bila je potrebna druga zamena glava. Ovog puta uspeli smo da povratimo oko dve trećine korisničkih podataka. HddSurgery FileLister je pokazao da je manje od 30% fajlova bilo pogođeno lošim sektorima ili oštećenim headerima (slika 2).

(slika 2: statistika fajlova generisana pomoću FileLister-a)

Hajde da objasnimo kako se ovo može dogoditi.

Kompanije koje prodaju refurbished diskove obično pribavljaju neispravne jedinice u velikim količinama, često hiljadama odjednom, i pokušavaju da neke od njih vrate u radno stanje korišćenjem internih metoda popravke. Ako disk ne prođe Seagate-ove ili Western Digital-ove interne QA testove, na primer test vibracija, stabilnosti čitanja ili upravljanja napajanjem, nikada ne stiže na tržište. Refurbisheri, međutim, ne prate uvek iste standarde. Disk koji nije prošao test vibracija, kao što je možda bio slučaj sa ovim, mogao bi da „proklizne“ ako proces refurbishovanja preskoči tu proveru. I tako je ovaj disk, koji je očigledno nekada radio, vraćen na tržište pod novim imenom i zakazao u radu, verovatno nakon što je bio pomeren ili udaren tokom rada, što je verovatno izazvalo kontakt isturenog šrafa.

Ne želimo da osudimo ceo koncept refurbished diskova. Refurbishovanje, kada se pravilno radi, može imati validnu svrhu.

Ali ovde želimo da jasno kažemo jedno: Ako su podaci važni, uvek pravite rezervnu kopiju.

Nije bitno da li je vaš disk nov, korišćen ili refurbished; mehanički kvarovi ne prave razliku. Kada su u pitanju vaši poslovni ili lični podaci, rizik jednostavno nije vredan
toga.

HelpDisc, Beograd