Glave hard diska

Glave hard diska predstavljaju najosetljiviju komponentu hard diska. One su zaslužne za sve vrline poput brzog čitanja i pisanja modernih hard diskova, ali su i krivac za veliki broj kvarova. U ovom tekstu pokušaćemo malo da približimo rad i način funkcionisanja glava običnim jezikom (lako razumljivim), kao i da ukažemo na najčešće probleme koji se javljaju u radu hard diska i samom procesu otklanjanja problema.

 

Slika 1 – Sklop glave hard diska

Za hard disk se najčešće kaže da čuva podatke tako što dekoduje nule i jedinice koje su upisane na ploču. Zaključak navodi da je hard disk u potpunosti digitalni uređaj i da kao takav barata isključivo sa binarnim kodom. Situacija međutim nije baš takva. Snimanje podataka na ploče nosače ne vrši se digitalno, tj. signal koji je upisan na ploče nije digitalni nego analogni.

Glave koje čitaju magnetni zapis zapisan na ploču takav signal vode do klasincog pojačavačko-oslabljivačkog sklopa i onda do A-D konvertora (analogno- digitalnog konvertora). Tek posle tog stepena mozemo govoriti o digitalnom uređaju i digitalnom signalu.

Slika 2 – Analogni signal dobre glave (levo) i loše glave (desno)

Glavom hard diska (pogrešno) smatramo ceo sklop koji sadrži ferit koji lebdi iznad ploča, kalem u kojem se indukuje signal, komutator (pojačavač – oslabljivač, A-D konvertor), ruku na kojoj stoje feriti, ležaj oko kojeg se okreće glava i kalem koji služi za pokretanje glave.  Često se ležaj pogrešno zove motorom glave.

Glava se zapravo pokreće promenom struje koja teče kroz kalem koji je u polju stalnog magneta. Promenom struje kroz kalem postiže se pomeranje celog sklopa glave i time omogućuje čitanje podataka po celoj površini ploča. Najosetliviji deo glave hard diska je njen vrh, tj. ferit koji se nalazi na njenom vrhu (u narodu poznatiji kao “igla”).

Slika 3 – Ferit na glavi hard diska – čist (levo) i zaprljan (desno)

Najrasprostranjeniji diskovi, u zavisnosti od broja ploča, imaju jednu do deset glava. Glave diska, bez obzira na tip diska, rade na isti način. Usled okretanja ploča brzinom od 4 do 15 000 obrtaja u sekundi, dolazi do strujanja vazduha preko ploča i ispod glava hard diska. Glave se usled tog strujanja podižu na visinu od 75 do 175nm i time omogućavaju nesmetano kretanje ruke nosača glava i pomeranje glava iznad ploča hard diska.

Glava, uslovno rečeno, pliva na “vazdušnom jastuku” i bez kontakta sa pločama čita podatke. Kako se radi o veoma malim rastojanjima, velikim brzinama, a vrlo često i prenosnim uređajima, jasno je odakle vreba opasnost.

Nastavak uskoro…

HelpDisc