Hard disk na vrhu sveta

Pre par godina stigao nam je na dijagnozu hard disk od 1.8 inča koji se koristio u ručnim kamerama (kamkorderima). Ovaj hard disk se ništa nije razlikovao od sličnih uređaja, osim što je posetio najveći planinski venac na planeti – Himalaje.

Planinar je želeo da snimi svoj uspon ne sluteći da će se išta loše desiti sa kamerom, barem ne sa hard diskom.

I desilo se.

Na velikim visinama vazduh je toliko proređen da je ljudima potreban dodatan izvor kiseonika. Najviša planina Mont Everest je visoka oko 8.850 metara, a na toj visini procenat kiseonika je na 30% u odnosu na nivo mora.

Ono što planinaru nije palo na pamet jeste da je i hard disku unutar kamere potreban vazduh da bi funkcionisao.

 

Kako hard diskovi rade?

 

Hard diskovi su mehatronički uređaji namenjeni skladištenju podataka. Podaci se čitaju i upisuju magnetnim putem, za razliku od DVDa koji koriste optičke metode ili SSDa koji je baziran na tehnologiji čipova.

Podaci na hard disku su skladišteni na pločama (platters), a elementi koji ih upisuju/čitaju nazvani su glave (heads).

Kada se ploče zavrte, a to mogu da budu brzine od 5.400 do 15.000 obrtaja u minuti, glave ’’lebde’’ na razdaljinama manjim od 100 nanometara iznad ploča da bi mogle da čitaju ili upisuju podatke.

Da bi sve ovo moglo da funkcioniše potreban je vazduh.

Kada se ploče zavrte stvara se takozvani ’’vazdušni jastuk’’ koji služi da održava glave na stabilnoj razdaljini iznad ploča. Ukoliko nema vazduha, nema ni mogućnosti da glave lebde i upisuju/čitaju podatke.

Ovo je razlog zašto hard diskovi ne mogu raditi u vakuumu ili prostoru sa razređenim vazduhom.

 

Šta se tačno desilo sa hard diskom u kameri?

Kako se povećavala visina na kojoj je planinar bio, tako je i vazduh bio sve ređi. Svako uključivanje kamere otežavalo je posao za hard disk jer ploče nisu mogle da pravi potreban vazdušni jastuk.

Ovo je verovatno moglo da se primeti neuobičajenim zvukom prilikom rada hard diska, ali je on smešten u unutrašnjost kamere, pa je to prošlo neopaženo.

U jednom trenutku glave su dodirnule ploče što je uzrokovalo gotovo trenutno oštećenje. Kako se disk još uvek vrteo, tako su glave grebale sve veću i veću površinu, da bi na kraju ostale ”brazde” na pločama.

Kamera je radila, ali hard disk nije više mogao da skladišti snimak.

 

Disk od 1.8”

Kako je prošlo spasavanje podataka sa kamere?

 

Ogrebane ploče jesu jedan od najtežih kvarova, gde je šansa za vraćanje podataka mala.

Ovakav problem se može dijagnostifikovati karakterističnim zvukom hard diska, gde i sam korisnik u tom trenutku može prepoznati da nešto nije u redu.

U nekim slučajevima je moguće parcijalno spasavanje, što znači da delimičan procenat podataka može da se izvuče upotrebom specijalnih mehaničkih alata, tehnika i softverskih rešenja ukoliko ploča nije pretrpela velika oštećenja.

Da bi se podaci izvukli potrebno je da se disk prvo mehanički osposobi za rad, a to znači da se glave zamene i onda ceo sadržaj klonira.

Nažalost, stepen oštećenja ploča hard diska iz kamere je bio veliki.

Dokaz uspona sa Himalaja ipak nije sačuvan.

 

Miloš Gizdovski
Marketing menadžer
HelpDisc