Prethodnog meseca stigao nam je naizgled još jedan uobičajen disk proizvodjača Western Digital, familije Dragon WD30EZRX
Ono što je malo drugačije u odnosu na standardne diskove je nalepnica na frontalnom delu diska, zbog čega je bilo lako uočiti da se radi o “Refurbished” disku.
Refurbished diskovi su nam dolazili i ranije, medjutim situacija je bila sepcifičnija ovog puta.
Po prijemu diska klijent je naveo sa kojim simptomima nam predaje disk. Zatim je disk pažljivo testiran test alatom, a nakon detaljne analize ustanovili smo da problem očitavanja podataka potiče iz neispravnih glava.
Naizgled, delovalo je kao problem koji se rešava već utabanom rutom kojoj pristupamo u ovim slučajevima.
Sledeće poglavlje nas je odvelo u laminarnu komoru HDDS Horizontal Laminar Flow Cabinet, na otvaranje diska gde smo, našim alatom WDC 3.5” Ramp p4, glave izvadili van diska kako bi ih detaljno prekontorlisali mikroskopskim putem. Potvrdjeno je ostećenje istih. Sitne, golim okom nevidljive čestice prljavštine su se zadržale na paru glava, što je prouzrokovalo da glave ne mogu da funkcionišu, čime je disk nefunkcionalan.
Prljavština na glavama nastaje fizičkim kontaktom iz diska. Da bi se glave zaprljale potrebno je da budu u fizičkom kontaktu sa oštećenjem na ploči. Mogući scenario je da je glava nakon udarca došla u kontakt sa pločom, a u rotaciji je ta sitna oštećenja pokupila, čime se stvorila prljavština. Druga varijanta je da, pošto se radi o refurbished disku, kompanija koja ih prepakuje, nekim slučajem unela prljavštinu u disk koja je vremenom završila na glavama.
Postupak u ovm situacijama upućuje nas na korake gde bismo trebali da glave zamenimo onima iz donor diska, prekrstimo prste za sreću i krenemo u kloniranje image-a i extract sadržaja.
Ovoj priči nije bio ni ovde kraj…
Nas inženjer je daljom vizuelnom inspekcijom primetio da jedna od ploča na početku spoljneg ruba, pod odredjenim uglom svetlosti, daje vizuleno drugačiji obris usled prelamanja svetla.
Ovaj isti patern prate druga i treća ploča, zapravo sve u ovom nizu, na identičnom položaju, imaju izbočine, odnosno oštećenja.
Nije nam bilo najjasnije kako je moguće da dodje do ovakvog oštećenja, praktično na savršeno ravnoj, čistoj, poliranoj, površini prikazuje se mala izbočina (2mm). Ostećenja počinju na samom rubu ploča, sa spoljne strane, ali ne možemo znati koliko daleko se proteže ovo oštećenje. Ovakva oštećenja na pločama prema našim iskustvima nisu nikako posledica oštećenja glave.
Ostaje misterija kako je došlo do oštećenja?
Da li je u pitanju bila fabrička greška, posledica udarca, ili možda refurbished disk politike?
Konkretno pomenuta oštećenja u vidu izbočina na pločama , tehnički gledano su na najgorem mogućem mestu koje je moglo da bude, a to je početak diska.
Metoda kojom smo u ovom slučaju pristupili vezano za kloniranje diska je da smo počeli da ga kloniramo sa zadnje strane ka unutrašnjoj. Sa viših sektora ka nultim. Čitali smo zdrave sektore dok nismo stigli do prvih nečitljivih delova. A u ovoj fazi smo morali da idemo u preskocima sekvencijalno sve dok su nam to ranjeni disk i alat dozvoljavali.
Na kraju uspeli smo da dobijemo i strukturu fajlova, odnosno stablo, MFT tabela je bila dostupna. Konačni rezultat je taj da smo povratili preko 60% upotrebljivih fajlova. Impresivno.
Refurbished… hm… Neki izvori koji postoje navode da su zapravo refurbished diskovi, oni diskovi koji su bili vraćeni od strane kupaca dobavljaču, sa minimalnom upotrebom, najčešće vraćeni u roku od 30 dana od dana kupovine. Što bi kao objašnjenje trebalo da ima najviše smisla, jer diskovi kao takvi nemaju rezervne delove i ne mogu se iz tog praktičnog razloga popravljati. Refurbished uredjaji, tako i diskovi imaju dva datuma na svojim nalepnicama (DOM: The original date of manufacture) – Datum inicjalne proizvodnje , kao i (CSO: Date it was repaired/relabeled) – Datum kada je popravljan/prepravljan.
Nameće se pitanje da li treba čuvati podatke na refurbished diskovima? Proizvodjači ovih diskova daju garanciju i na ovu robu garantuju ispravnost u odredjenom trajanju, ali da li treba čuvati podatke na refurbished disku?
Mišljenja su podeljena. Refurbished diskovi da ili ne, da li mogu biti korisni za testiranja i privremene bekape? Odgovorni korisnici će uvek imati mišljenje koje se ne menja, isključivo nov disk. Postoje različiti stavovi i na ovu temu se može dugo polemisati. Čest argument mnogima je da i novi diskovi, kao takvi, imaju mogućnost da propadnu za kratko vreme. Svedoci smo da diskovi odredjenih proizvodjača imaju višedecenijsku upotrebu, a i dan danas čine se neuništivim, jer pišu i brišu podatke. Medjutim zamislimo da je ovakav disk deo jednog vaznog RAID sistema, bio bi trula jabuka u korpi sa zdravim paradajizima, crna ovca, bela vrana… Naše mišljenje je da ovakav disk može poslužiti kao alternativno sredstvo za manje vażne bekape, povremeno korišćenje koje na kraju dana ipak nije najpouzdanije. Svakako ih treba izbegavati za profeisonalnu upotrebu, a i rok trajanja je upitan na ovim prepravljanim diskovima.
Ostajemo pri našem stavu da su najsigurniji podaci oni čiju kopiju posedujemo na dva različita mesta u isto vreme i toga ćemo se pridržavati i u budućnosti.
