Već nakon prve etape prolaska kroz Državni data centar u Kragujevcu, naša očekivanja o tehničkim mogućnostima ovog mesta bila su uveliko prevaziđena ali još uvek nismo došli do cilja posete. Od njega nas je delio set pitanja na koje je odgovore mogao pružiti samo dijalog između čuvara podataka – i onih koji podatke spasavaju.
Zato smo razgovarali s gospodinom Danilom Savićem, direktorom DATA CLOUD TECHNOLOGY d.o.o. (u daljem tekstu DCT) i čovekom sa više od 20 godina iskustva u oblasti informacionih tehnologija i čuvanja podataka.
Objasnio nam je da se u asortimanu usluga DCT-a nalaze:
- Telehousing (ko-lokacija) – podrazumeva izdavanje praznog prostora u okviru Data centra komercijalnim korisnicima koji poseduju sopstvenu IKT opremu, ili mogućnost da Data centar nabavi i poveže opremu za njih.
- Usluge iznajmljivanja virtualnog data centra tj. Cloud usluga tipa IaaS (infrastructure as a Service). U pitanju su pojedinačni virtualni serveri sa adekvatnim procesorskim, memorijskim i storage kapacitetima.
U kragujevačkom Data centru postoje dva nezavisna privoda za telekomunikacije. Oni omogućavaju korisniku da nakon što iznajmi prostor za sopstvene servere (ili serverske resurske Data centra) samostalno određuje njihov sadržaj, izgled i namenu putem interneta 24h, svakog dana.
Bili smo na pogrešnom tragu…
Nakon te informacije, shvatili smo da smo u Kragujevac došli s pogrešnom premisom, misleći da se u ovom Data centru prvenstveno iznajmljuju računarski resursi. I da su svi podaci korisnika hostovani na opremi koja je u vlasništvo ove ustanove, dok se ujedno na lokalnom Cloudu čuva backup korisničkih podataka. Bili smo u krivu, jer su umesto hardverskih, glavni kvalitet kragujevačkog Data centra zapravo tehničke karakteristike – besprekorno napajanje i hlađenje koji omogućavaju neprekidni rad korisničkih servera u svim uslovima.
Ovo saznanje nas je zateklo i otvorilo sijaset pitanja. Recimo, šta se događa u slučaju gubitka podataka uzrokovanih kvarom hardvera na serverima korisnika koji se odluče za usluge ko-lokacije? Dobili smo odgovor da je DTC odgovoran za gubitak podataka samo u slučaju da je uzrok kvara potpuni prestanak napajanja. A to je, kako smo već u prvom delu teksta ustanovili – praktično nemoguće. Po rečima našeg sagovornika, u smislu podele odgovornosti, linija razgraničenja je PDU letva (Power Distribution Unit) na rack ormanu korisnika. Sve što se dogodi od PDU letve do napajanja korisnika ne spada pod jurisdikciju DCT-a. Dakle, sam po sebi nečiji server u kragujevačkom Data centru nije backup jer to su dve odvojene usluge. Pa ukoliko je korisniku koji se odluči na ovu vrstu usluge neophodan backup potrebno je da zakupi prostor na DCT backup serveru ili ga napravi na alternativnoj lokaciji.
Za korak ispred problema
U čemu se onda ogleda svrha Državnog data centra u Kragujevcu? Pa, sasvim je jednostavno. Tokom planiranja ovog objekta uzeti su u obzir svi faktori rizika od gubljenja podataka. Njegova infrastruktura garantuje neprekidno napajanje, hlađenje i isključuje mogućnost prekomernog pregrevanja uređaja tokom rada servera ogromnih kapaciteta. U potpunosti je rešen i problem pitanja energetske efikasnosti, što je od vitalnog značaja korisnicima usluga. Putem sistema nadzora, inženjeri Data centra prate aktivnost na mreži i brzo reaguju u slučaju nekog pokušaja kompromitovanja servera. Sve navedene komponente doprinose smanjenju rizika od nezgode. Zato izbor ove lokacije za skladištenje podataka korisnicima obezbeđuje nesmetani kontinuitet u poslovanju i radu važnih portala i aplikacija.
Sve gore navedeno znači da se pri nedostatku optimalnih uslova (protok vazduha u serveru, povećano pregrevanje diskova) smanjuje radni vek uređaja za skladištenje podataka. Bez obzira na njihov kapacitet. Povećanjem broja diskova – raste i radna temperatura servera. To u neadekvatnim uslovima uvek dovodi do kvara. Recimo, čuvanje servera u neuslovnim prostorijama je čest razlog za otkazivanje RAID-a u mnogim firmama koje donose diskove na spašavanje u HelpDisc. U kragujevačkom Data centru – takav scenario jednostavno nije moguć. Ovde se podjednako brine o svakom aspektu čuvanja podataka. I sve što od kvarova uređaja za čuvanje možete da zamislite – neko je već predvideo i sprečio nizom preventivnih mera.
Remote hand asistencija
Naravno, i dalje postoji mogućnost da otkaže neki od diskova iz servera korisnika usluga ko-lokacije. Ako se to dogodi, moguće je aktivirati dodatnu servisnu uslugu, tj. mogućnost „remote hand“ tehničke podrške i asistencije na daljinu. U tom slučaju, nakon što od korisnika dobiju zahtev u vidu tiket forme, dežurni inženjeri Data centra otvaraju njegov rack orman i menjaju oštećen disk. A nakon toga u tiket formu uploaduju video dokaz o svojoj aktivnosti. Na taj način se brzo otklanja kvar, bez potrebe da vlasnik servera fizički dolazi u Kragujevac.
Korisnici i značaj backupa
Besprekorni potencijal ovog projekta prepoznat je od strane mnogih državnih, ali i komercijalnih korisnika. Počev od Vlade republike Srbije, njenih resornih ministarstava pa sve do lokalnih samouprava. Oba državna centra su uz Vladu deo Komunikacionog prstena. To znači da se svi podaci beleže istovremeno u Beogradu i Kragujevcu, na više fizički razdvojenih backup lokacija.
Pregršt je korisnika i iz komercijalnog sektora. Od giganata svetske IKT industrije, preko najvećih IT kompanija s ovih prostora, mnogi su našli svoje mesto pod digitalnim kišobranom kragujevačkog Data centra. Njegovi korisnici su telekomunikacione kompanije, banke, kladionice, televizije ali i drugi uspešni privrednici kojima je imperativ bezbednost sopstvenih podataka. Sve u svemu, sadržaj prostorija Data centra u Kragujevcu je ogledalo srpske, ali i svetske privrede u malom. U dobroj meri je to zasluga gospodina Savića i njegovog tima stručnjaka koji svojim radom ispisuju uspešnu poslovnu priču.
Neizmerno smo im zahvalni jer su nam omogućili da vidimo na koji način brinu o podacima svojih korisnika. Kao česte svedoke paušalnog pristupa čuvanju podataka raduje nas što ima i pozitivnih primera i savršenih uslova čuvanja u kojima se svakom detalju pridaje na značaju. To nas u HelpDisc-u dodatno ohrabruje u želji da nastavimo rad na afirmaciji značaj backup-a. Jer, koliko god da su dobri uslovi u kojima se podaci čuvaju – najbolje su sačuvani oni koji imaju rezervnu kopiju. Nama se u praksi tako nešto dokazalo mnogo puta za gotovo dve decenije svakodnevnog rada s klijentima.
Na kraju, evo i jedne zanimljivosti. U prethodnih 7 dana imali smo preko 30 upita za spasavanje podataka od strane onih koji su mislili da „neće valjda njima“ da se desi gubitak važnih podataka. A desio se. Iako su mogli da ga spreče čuvanjem rezervne kopije.
Zato, ništa ne prepuštajte slučaju. Radite svoj backup na vreme, pre nego što za to bude kasno.