Spasavanje podataka

Kada smo pravili “mesto” na našem sajtu za blog, uvidevši sve prednosti ovog načina komunikacije, želeli smo da približimo,
pojasnimo i podelimo naše iskustvo koje smo tokom godina stekli spasavajuci podatke. Obradićemo niz tema koje pokrivaju sve aspekte ove oblasti: od tehničkih, preko ekonomskih pa sve do socijalno-društvenih aspekata koje gubitak odnosno spašavanje podataka može da ima.

U dosadašnjih preko 10 godina rada svih kancelarija HelpDisc-a, u pet zemalja u kojima HelpDisc radi pod tim imenom (Holandija, Hrvatska, Srbija, Grčka i Kina – Hong Kong), kroz naše ruke je prošlo preko 10.000 uređaja (nosača podataka – medijuma). Imali smo priliku da spašavamo podatke sa svih vrsta medija koje ljudi koriste za čuvanje podataka pri čemu ovde podrazumevamo sve medije koji imaju digitalni zapis.

Drugu polovinu prošlog veka obeležio je veliki tehnološki napredak u dva perioda – kraj šezdesetih i sredina devedesetih godina. Prvi se odnosi na masovnu upotrebu poluprovodnika u elektronici i elektrotehnici, dok je drugi period doveo računare i internet u skoro sve domove. Usled tog napretka, malo po malo, nesvesno, počeli smo određene stvari da prihvatamo zdravo za gotovo – stvari o kojima generacije pre naše ne bi mogle ni da sanjaju. Postalo je sasvim normalno i uobičajeno da bilo koga možete dobiti na telefon ma gde se on nalazio i pritom mu poslati i sliku, zvuk… i to sve u realnom vremenu.

Često svojim kolegama, onima sa kraćim stažom u spasavanju podataka, volim da kažem da mi ne spasavamo samo podatke – mi spasavamo uspomene, sećanja, emocije, umetnička dela; spasavamo poslovne , analitičke i statističke podatke; spasavamo ljudske navike, utiske, radna mesta, brakove… Spasavamo živote ljudi jer su oni, naši klijenti, dobar deo svog života poverili računaru – komunikaciju, podsetnike, planove, dokaze, optužbe, prijatelje, kontakte ljubavi i mržnje, a često se desi da to poverenje nije opravdano.

Mi spasavamo i ljudske živote – nekada direktno, a nekad indirektno.

Spasavali smo podatke kliničkih studija i statistika obolelih od raka, endoskopske snimke operacija – životnih i onih estetskih, ali i planove minskih polja i planove razminiravanja kao i podatke načinjene u kriznim područjima pod ratnim dejstivma; spasavali smo roditeljske uspomene, uspomene na ljude koji više nisu sa nama, ali i slike ljubavnica kao i slike ekspedicija na najviše svetske vrhove; spasavali smo snimke pljački i razbojništava, ali i snimke venčanja, krštenja i slavlja; spasavali smo snimke predstava velikih opera, ali i privatne snimke koji su dragi ljudima; spasavali smo podatke knjigovođa, pravnika, inženjera, ali i podatke najboljih svetskih tenisera; spasavali smo naučne radove, magistarske, seminarske, kao i skoro završene albume muzičkih zvezda; spasavali smo topografska snimanja iz vazduha, kao i podatke ispitivanja olupina na dnu mora; spasavali smo projekte velikih građevinskih objekata koji su u međuvremenu nastali a ostaće i dugo posle nas; spasavali smo i bilanse, račune, predračune, stanja, konta, lager liste, liste dugovanja, liste potraživanja…

Svi naši klijenti imaju nešto zajedničko – svi su deo svog života poverili modernoj tehnologiji ostavljajući svoj digitalni trag na hard disku, flash disku, CD-u, disketi ili SSD-u. U jednom trenutku, tog vremena više nema. Ništa nije ostalo – ni slike, tona, zvuka, ni loga, zapisa, traga, dokaza…

Ono što kažem svim klijentima je da ništa nije tako strašno kao što izgleda – sutra će sunce ponovo izaći, posao će i dalje biti tamo gde je i bio, ljudi će biti oko Vas. Ništa nije izgubljeno i sve se da nadoknaditi i reprodukovati. A ako nešto i ne može, mi ćemo pokušati da pomognemo onoliko koliko je to u našoj moći.

Nikola Radovanović

HelpDisc