Procedura spasavanja podataka sa memorijski baziranih uređaja

Uređaji za skladištenje podataka na bazi NAND Flash memorija su sve rasprostranjeniji. Napretkom tehnologije uvećava se kapacitet takvih uređaja a time i količina podataka koji se na njima mogu skladištiti.

Sve to povlači za sobom potrebu da se razvijaju i svakim danom unapređuju odgovarajuće tehnike  koje omogućavaju spasavanje podataka u slučaju otkaza tj nemogućnosti pristupa podacima.

U slučajevima logičkog otkaza u procesu spasavanja podataka koriste se standardne metode koje se primenjuju u postupku spasavanja podataka sa ostalih tipova medija za skladištenje podataka

Međutim u slučaju elektronsko/mehaničkog kvara u radu ovih uredjaja, metode i postupci  spasavanja podataka su sasvim specifične prirode  i posledica su tehnoloških razlika ove  vrste uređaja. Kada dođe do ovakve vrste otkaza, proces spasavanja podataka se obavlja u nekoliko  pojedinačnih koraka:

1.Skidanje NAND Flash memorijskih kola sa uređaja

U  zavisnosti od složenosti i kapaciteta uređaja na njemu može biti 1, 2 ili više memorijskih IC kola. Ona mogu biti u različitim pakovanjima: TSOP, BGA, TLGA, VBGA(…) ili mogu biti kompaktnog/monolitnog tipa.

Slika 1 – Prikaz NAND Flash memorijskog uređaja sa i bez memorijskog čipa

 2. Čitanje njihovog sadržaja korišćenjem odgovarajuće opreme / čitača (NAND reader)

U ovom koraku koriste se specijalno razvijeni uređaji poznatih proizvođača (ACELAB, Soft-Center). Takvi uređaji obezbeđuju interfejs za pristup memorijskom kolu u zavisnosti od tipa pakovanja i povezivanje na USB port računara. Po završenom čitanju dobija se kopija sadržaja memorijskog kola – dump.

Slika 2 – NAND čitači u HelpDisc-u

 3.Analiza i simuliranje rada kontrolera nad pročitanim memorijskim sadržajem

U ovu svrhu koriste se odgovarajući softverski alati već pomenutih firmi koji treba da  izvrše analizu pročitanog memorijskog sadržaja i u zavisnosti od modela i tipa kontrolera odrade simulaciju njegovog rada sa memorijom.

Ograničenja u radu Nand kola (napr. ograničen broj čitanja/pisanja…), kao i nepostojanje standardizovanih protokola i rešenja, dovode do toga da svaki proizvođač pravi sopstvene protokole i algoritme za međusobnu komunikaciju izmedju kontrolera i memorije. Zato i softverski alati treba da prate i budu u korak sa svim novim  tehnologijama i postupcima funkcionisanja opreme različitih proizvođača.

Slika 3 – Prikaz ekrana Flash Extractor software-a

4.Povraćaj fizičke strukture podataka, pravljenjem image (identične kopije memorijskog prostora  pomenutog uređaja)

Uspešnim završetkom prethodnog koraka, dobija se fizička struktura – image memorijskog prostora koji je bio na uređaju sa koga se spasavaju podaci.

5.Logička analiza i povraćaj logičke strukture podataka

U ovom koraku obnavlja se File sistem (FAT16, FAT32, NTFS,…) kakav je bio na uređaju sa uskladištenim podacima i pristupa se spasenim podacima.

Goran Simonović