Spasavanje podataka

Osamnaest godina spašavanja podataka: 43.000 uspešnih poslova

Оставите коментар / Hard disk,magnetne ploče,Memorijske kartice,Mobilni telefon,O nama,Raid sistemi,Spasavanje podataka,SSD,Tržište,Uncategorized,USB flash / Од:

Danas imam zadovoljstvo da sa Vama podelim neverovatno putovanje naše kompanije HelpDisc, koja proslavlja svoj osamnaesti rođendan u svetu spašavanja podataka. Kao osoba koja je deo ove kompanije već nekoliko godina, ne mogu a da ne razmišljam o izuzetnim dostignućima i posvećenosti koja je definisala HelpDisc tokom gotovo dve decenije svog poslovanja.

Skromni Počeci
Osnovan 2005. godine, HelpDisc je krenuo na misiju da redefiniše spasavanje podataka. Tadašnji digitalni pejzaž se brzo razvijao, a potreba za pouzdanim uslugama spasavanja podataka je eksponencijalno rasla. HelpDisc je stupio na ovu scenu s jasnom vizijom: postati pouzdani čuvar digitalnih dragocenosti za pojedince i poslovne subjekte.

Borba za svaki bajt
Od samog početka ono što nas izdvaja od konkurencije je odlučnost da svoj posao obavljamo najbolje što možemo. Tokom naših 18 godina poslovanja investirali smo značajna sredstva u najmoderniju tehnologiju, hardverske i softverske alate, čiste sobe, kao i stalno sticanje novog znanja, brojnih priznanja i sertifikata, osiguravajući sposobnost spašavanja podataka iz najkompleksnijih situacija, bilo da su u pitanju diskovi sa neispravnim glavama, oštećenim firmware-om, krivim magnetnim pločama itd. I postali smo prvi i pravi izbor pojedinaca i poslovnih subjekata kada se suočavaju sa zastrašujućim izgledima gubitka podataka.

Izvanredan Tim
U srcu uspešne priče HelpDisca nalazi se izuzetan tim stručnjaka. Od iskusnih stručnjaka za spasavanje podataka do veštih tehničara, svako u HelpDisc-u deli strast prema svom poslu. Ovaj
tim nije samo grupa zaposlenih; mi smo čvrsto povezana porodica. Zajedno, razumemo vrednost svakog podatka koji oporavimo. Bez obzira na to da li se radi o dragocenim uspomenama, ključnim poslovnim dokumentima ili neprocenjivim informacijama, svaki slučaj tretiramo s najvećom pažnjom i posvećenošću.

Očekivanja za Budućnost
U poslednje skoro dve decenije, bili smo svedoci velikih promena u tehničkom a i poslovnom životu. Kako su se ukrupnjavale, odnosno integrisale i propadale, firme koje proizvode nosače podataka, tako su odlazili sa scene neki proizvođači poput Quantum-a, Maxtor-a, Fujitsu-a… Tako reći knjiga je spala na dva slova, na Seagate-a i Western Digital-a. Ovu analogiju možemo povezati i sa našom IT scenom. Nekada su IT firme bile one koje prodaju računare, a danas kada kažete IT mislite na neku od mnogobrojnih outsoursing firmi.
Što se samih uređaja tiče, bili smo svedoci ispravnosti Murovog zakona (Moore’s law); pre 20 godina imali smo diskove kapaciteta 4Gb, danas od 4Tb. To je povećanje od “samo” 1024 puta! Možda bi i cena spasavanja podataka mogla da prati Murov zakon 🙂. Sa druge strane bili smo i svedoci usitnjavanja i nastanka ogromnog broja malih firmi koje prave male memorijske kartice velikog kapaciteta. Činjenica koja nas prati kroz naš rad u ovih 18 godina je gotovo sigurno propadanje hard diskova i dolazak SSD-a kao primarnih nosioca podataka velikih kapaciteta. SSD kao ubica hard diskova pokazuje da nezaustavljivo napreduje i gura se rame uz rame sa hard diskovima na našim policama.
Ali bez brige, bićemo tu kad propadnu i jedan i drugi!
Kako HelpDisc ulazi u svoju devetnaestu godinu, činimo to s pažljivim pogledom prema budućnosti. U eri u kojoj su podaci krvotok našeg digitalnog postojanja, potražnja za ekspertskim uslugama oporavka podataka nastavlja da raste. Dobro smo pripremljeni da se suočimo s novim izazovima, naoružani istom nepokolebljivom posvećenošću poslu koja nas je definisala tokom osamnaest izuzetnih godina.

Zaključno, osamnaesti rođendan HelpDisca nije samo proslava proteklog vremena; to je svedočenje posvećenosti, ekspertize i upornosti koje je HelpDisc dovelo u sam vrh kompanija za spašavanje podataka. Za još mnogo godina čuvanja podataka, čuvanja uspomena i dubokog uticaja na živote naših klijenata – Srećan 18. rođendan HelpDisc-u, svetioniku nade u svetu spašavanja podataka! I ne zaboravite – posle bekapa nema kajanja!

 

Ivan Aracki
HelpDisc d.o.o.

Slučaj (Ne Baš) Tvrdog Diska

Оставите коментар / Hard disk,magnetne ploče,Spasavanje podataka / Од:

Već gotovo dve decenije, savetujemo naše klijente o važnosti pravilnog postupanja sa uređajima za skladištenje podataka. Preporučujemo prekid korišćenja problematičnih uređaja odmah kako bi se sprečili dalji problemi sa unutrašnjom mehanikom diska ili nepovratno uništenje sačuvanih podataka. Savetujemo izrađivanje redovnih rezervnih kopija, što znači da bi podatke trebalo skladištiti na više medija. Samo po sebi bi trebalo da bude jasno da uređaj koji sadrži važne podatke treba zaštititi od lomljenja i fizičkih oštećenja. Međutim, povremeno dobijamo uređaje na dijagnostiku u tako lošem stanju da su znaci ozbiljnih fizičkih oštećenja očigledni na prvi pogled.

 

 

 

 

 

 

Metalno kućište diska je prilično robusno i otporno na spoljne uticaje i oštećenja, obezbeđujući zaštitu delikatnih komponenti unutar diska (magnetnih ploča, glava, motora) tokom izvođenja njihovih složenih funkcija. Međutim, ovo ne znači da je nemoguće fizički oštetiti spoljno kućište tvrdog diska, kao što je dokazano uspešno razbijenim uređajem koji je stigao u HelpDisc radi spasavanja podataka.

Disk o kojem je reč je proizvod kompanije Seagate, model ST1000LM049, iz porodice Rosewood A5. Nakon pažljivog pregleda unutrašnjih komponenti pomenutog diska, naši inženjeri primetili su značajnu količinu čestica prašine i sitnih metalnih strugotina. To je dovelo do zaključka da je uređaj prethodno nepravilno otvaran. Nakon daljeg pregleda, došli su do zastrašujućeg saznanja: sama magnetna ploča je oštećena i blago iskrivljena! S obzirom na to da su glave za čitanje/pisanje izuzetno osetljive i delikatne, deformacije na magnetnim pločama predstavljaju značajan rizik od njihovog uništenja prilikom pokušaja izvlačenja podataka. Deformacije na površini magnetne ploče je skoro nemoguće uočiti golim okom. Da bismo ih locirali, koristili smo pravougaoni šablon koji se reflektuje na površini ploče, zajedno sa značajnim optičkim uvećanjem. Možete li ih i Vi primetiti?

 

 

 

Spašavanje podataka sa oštećenih ploča

U stanju kakvom jeste, ploča je pažljivo premešten unutar naše laboratorije u identično funkcionalno kućište u pokušaju da se spase što je moguće više podataka. Zatečene strane čestice su uporno dolazile u kontakt sa magnetnim glavama, dodatno otežavajući proces izvlačenja podataka. Naš inženjer je više puta prekidao postupak spasavanja kako bi pažljivo očistio minijaturne glave pod mikroskopom pre nego što bi nastavio sa radom na uređaju.

Godine iskustva, profesionalni alati i velika doza strpljenja rezultirali su visokim procentom spasenih podataka sa ovakvog kompromitovanog uređaja. Uspešno smo spasili oko 75% vrednih podataka!

Zaključak

Kada uređaj za skladištenje podataka doživi kvar, proces spasavanja podataka uključuje niz delikatnih operacija koje se protežu od dijagnostikovanja problema do postizanja konačnih rezultata spasavanja podataka. Potrebni su specijalizovani softverski i hardverski alati, kao i vešt tim stručnjaka sa značajnim znanjem i iskustvom. Svako nesavesno rukovanje neispravnim uređajem od strane neiskusne osobe može ozbiljno ugroziti šanse za uspešno spasavanje važnih podataka.

 

Ivan Aracki

HelpDisc d.o.o

HelpDisc u poseti Data centru u Kragujevcu, 1. deo

Оставите коментар / Spasavanje podataka / Од:

Državni data centri pružaju infrastrukturu za centralizovano skladištenje i upravljanje velikim količinama podataka koje generišu državne institucije i komercijalni korisnici. U Srbiji ih ima dva. Primarni, ali znatno manji se nalazi u Beogradu, u Katićevoj ulici. A kao novi ukras na privrednoj mapi Kragujevca, pre nešto više od dve godine „nikao“ je daleko ambiciozniji i veći objekat sekundarnog Državnog data centra (DDC). U okviru njega, u prostoru koji je namenjen komercijalnim korisnicima posluje privredno društvo DATA CLOUD TECHNOLOGY d.o.o. Njegov osnivač i jedini član je – Vlada Srbije. Izgradnja ovog objekta počela je mnogo pre prve lopate cementa. A „temelj“ je bila ideja da se Srbija osavremeni najvećim data centrom u okruženju. Prilikom izbora lokacije u Kragujevcu, trebalo je ispoštovati niz preduslova i odabrati položaj koji je geopolitički siguran i održiv na duže staze. Simbolično, tako je prva prestonica moderne Srbije dobila priliku da u budućnosti postane i digitalni centar Balkana.

Mi u HelpDisc-u svojim klijentima stalno potenciramo neophodnost i značaj backupa, pa smo izrazili želju da saznamo više o čuvanju podataka na najvišem profesionalnom nivou. Naša inicijativa se preklopila s današnjim obeležavanjem Svetskog dana backup-a (31. mart). I naišla je na razumevanje odgovornih iz kompanije DATA CLOUD TECHNOLOGY (DCT), koji su nam organizovali vođenu posetu Državnom data centru. Zato smo, u osvit proleća pošli u Kragujevac, u goste kolegama iz srodnog esnafa.

U Kragujevcu
Delegacija HelpDisc-a u poseti Državnom data centru i kolegama iz DATA CLOUD TECHNOLOGY d.o.o.

Bezbednost i tehnički aspekti DDC-a u Kragujevcu

Ljubazni domaćini iz DCT-a su se svojski potrudili da nam pruže odgovore na sva postavljena pitanja, pa ćemo priču o poseti objaviti u dva nastavka. Prvi će se, kako podnaslov kaže, baviti pitanjem bezbedonosno tehničkih aspekata. A u drugom deću ćemo više pažnje pokloniti čuvanju podataka, komercijalnim korisnicima i značaju backupa.

Po rečima gospodina Srđana Simovića, tehničkog direktora DCT-a, studiju izvodljivosti i projekat izgradnje Data centra radile su britanske konsultantske kompanije Deloitte i Arthur D Little (ADL). A sam posao izgradnje pripao je domaćoj građevinskoj firmi Mašinoprojekt Kopring.

Izbor lokacije

Prilikom projektovanja moralo se voditi računa o tome da objekat:

  • bude na različitoj rasednoj zoni u odnosu na primarni data centar u Beogradu
  • nije na redovnoj trasi avio letova
  • bude udaljen više od 800m od auto puta, pruge ili vojna baze.
  • nije na području koje je plavilo u zadnjih sto godina.
  • nije u blizini hemijske industrije, istraživačke laboratorije, deponije ili brane.
  • da se u okviru 1600 metara od objekta ne nalaze aerodrom, fabrika vojne industrije i fabrika municije.
  • nije u blizini fabričkih postrojenja i industrijskih presa koje bi svojim radom izazvale podrhtavanje tla.

Državni data centar u Kragujevcu izgrađen je za svega 18 meseci. Smešten je u dva objekta, ukupne površine od 14000 m2 i instalirane snage kapaciteta 14 MW. Prvi, veći objekat je delom namenjen za državne institucije, ministarstva, agencije i lokalne samouprave. Ali deo tog prostora opredeljen je za komercijalne korisnike. U susednom, manjem objektu nalazi se izdvojeni data centar koji koriste službe bezbednosti. (MUP, vojska i BIA). Po rečima našeg sagovornika, još od idejnog rešenja postojala je ambicija da ovaj poduhvat postane data centar klase TIER 4, tj. da ispunjava najviše svetske standarde pouzdanosti. Na tom putu kojim se ređe ide, Data centar je uspešno prošao niz profesionalnih sertifikacija. Počev od standardne ISO 9000, zatim ISO 27001 (informaciona bezbednost), ISO 27701 (zaštita podataka o ličnosti), pa sve do ISO 22301 (business continuity) i SOC 2 (kontrola poverljivosti, integriteta, raspoloživosti, privatnosti i bezbednosti).

Zahvaljujući tome u njemu su danas, između ostalog, pohranjeni podaci o socijalnom osiguranju 6,5 miliona građana Srbije.

U Kragujevcu
Sertifikati koji svedoče o uspešnom poslovanju Državnog data centra

Infrastruktura i sistemi napajanja

U izgradnju, infrastrukturu i naponsku zaštitu Data centra do sad je investirano 55 miliona eura, pa unutrašnjost zaista pleni svojim futurističkim izgledom. Recimo, da bi se ušlo u tehnološki deo objekta, mora se proći kroz interlocker. To je kabina koja meri težinu na ulazu i izlazu u tehnički deo. Kroz njih nas je proveo elektroinženjer energetike, gospodin Nenad Kostadinović. U Državnom data centru, on se bavi elektro-napajanjem, klimatizacijom i sistemima tehničke zaštite.

Saznali smo da se u šest modula (fizički odvojenih jedinica/soba) nalazi se po 160 rack ormana. Rack je naziv za konstrukciju koja se koristi za smeštaj i organizovanje hardverske opreme u data centru, kao i za omogućavanje efikasnog upravljanja kablovima, napajanjem i hlađenjem. Ukupan kapacitet DDC-a je 1080 rack ormana. Od toga, 960 se nalazi u većoj, a 120 rack ormana u manjoj zgradi. Trenutno je zauzeto 320 rackova, a očekuje se da će do 2025. godine svi kapaciteti biti popunjeni.

Objekat DDC-a izgrađen je na principu 2N redundanse, tj. koncepta duplih sistema, koji se paralelno koriste. On osigurava pouzdanost i zaštitu od kritičnih kvarova, jer u slučaju kvara jedne komponente nadzora ili napajanja, druga komponenta nastavlja rad bez prekida. DDC se napaja preko dva nezavisna energetska voda koji dolaze sa različitih trafo stanica. U slučaju da nestane mrežno napajanje, svakom modulu pripada dva agregata pojedinačne snage od 2 MW. Vremenski međuprostor do njihove pune aktivacije popunjava UPS (Uninterruptible Power Supply). Postoje četiri UPS-a po modulu, a snaga svakog od njih je 500 KW. Pri punom opterećenju autonomija UPS-a je 12 min, a pri opterećenju od 150% je oko jednog minuta. To je vreme potrebno da se pokrenu agregati, koji bez dosipanja goriva mogu da rade 96h.

Sistemi nadzora i zaštite od požara

Ništa manje nisu impresivni ni sistemi tehničkog i informacionog obezbeđenja ovog objekta. . Iz NOC-a (Network Operations Center), preko najsavremenijih informacionih sistema za monitoring, kontinuirano, u režimu 24/7, prate se rad servera, komunikacije i relevantnih statusa opreme i servisa. Sva oprema za nadzor je redudantna, a pristup pojedinim prostorijama je ograničen sistemom čitača kartica. Uspostavljeni su protivprovalni sistemi a prostorna zaštita objekta pokrivena je gustom mrežom termovizijskih kamera. Od prvog aprila, kao dodatna mera obezbeđenja, na objektu će biti raspoređeni i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova.

A kad je reč o kvalitetu zaštite od požara odmaklo se ne korak, već celo jedno šumadijsko kolo dalje od onoga što smo očekivali.

Kompletan prostor u Kragujevcu izgrađen je od samogasivih panela a električna instalacija u potpunosti izvedena halogen free kablovima. Postoji sistem detekcije požara i oglašavanja alarmnih sirena. U slučaju nezgode, vatrena stihija se sputava pomoću gasa NovecTM1230. On apsorbuje toplotu plamena, pri čemu se koncentracija kiseonika ne smanjuje značajno, pa ne deluje štetno na zaposlene ako bi se u slučaju nezgode našli u istoj prostoriji. Uz to, sve sobe imaju ugrađene sisteme rasteretnih klapni, kako bi se prilikom velike promene izjednačio pritisak spolja i unutar prostorije.

Fotografija preuzeta sa sajta kompanije DATA CLOUD TECHNOLOGY

Superkompjuter i super iskustvo posete

U lavirintu prostorija kragujevačkog Data centra, hostovana je prva srpska platforma za razvoj veštačke inteligencije. I drugi najjači superkompjuter na Balkanu, snage 5,5 petaflopsa. U pitanju je akvizicija vredna preko dva miliona dolara, proizvod korporacije Nvidia, koja je trenutno na raspolaganju samo naučnoj zajednici. Po unapred utvrđenom rasporedu fakulteti, instituti i tehnološki parkovi koriste pune kapacitete njegove neuronske mreže. Ova moćna platforma je supstrat na kojoj će se razvijati klice ideja koje mogu preoblikovati i olakšati sve aspekte života.

Tokom ove vođene posete prošli smo kroz “srce” superkompjutera i videli skupe i efikasne sisteme zaštite i napajanja. Imali smo osećaj da smo izmešteni bar 30 godina u lepšu budućnost. I nije bilo dileme,  Državni data centar u Kragujevcu je prava stvar koja se događa u pravo vreme. Jer u doba kad planeta rotira oko tehnoloških inovacija, Data centri nisu luksuz već nasušna potreba u procesu obrade i čuvanja podataka. Oni su vetar u jedra digitalnom razvoju privrede i kičma ekonomskog napretka svakog modernog društva.

Bili smo na pola obilaska i već smo dobro “nahranili” oči, a “glavno jelo” nas je tek čekalo. I tek smo trebali da saznamo ono što je zapravo bio razlog naše posete – kako se čuvaju podaci u Državnom data centru.

(nastaviće se)

40000-ti posao

Spasavanje podataka / Од:

Sa ponosom možemo da kažemo da nam je danas stigao 40000-ti posao.

Zalaganje, traganje za inovacijama, sigurno će dati rezultate. Dokaz ovog stava kojim se rukovodimo od samog početka jesu rezultati i uspesi koje postižemo. Zadovoljni korisnici su najbolji dokaz da smo na pravom putu i da smo usmereni na prave ciljeve.
17 godina rastemo, razvijamo se i sarađujemo sa mnogim firmama u zemlji i inostranstvu.

Naši inženjeri za spasavanje podataka su se susretali sa različitim vrstama zadataka koji su za njih predstavljali nove izazove, od HDD-ova, SSD-ova, fleševa, do složenijih RAID sistema, mobilnih telefona, memorijskih kartica… Nakon odrađenih 40000 poslova došli smo do zaključka koji su najčešći uzroci gubitaka podataka.

Evo do kojih smo rezultata došli:

Svaki korisnik računara je u potencijalnom riziku da izgubi dragocene podatke. Šta god da je pravi uzrok, uvek postoji rešenje. Zato smo mi tu.

Osluškujući zahteve naših klijenata, trudili smo se i ulagali sve napore da uspemo i rešimo svaki problem. Nakon 40000-tog  posla, postali smo svesni da smo dobili vaše poverenje, ali i želju da budemo još bolji i efikasniji. Postignuti rezultati i poverenje naših korisnika još više obavezuju i motivišu. Idemo dalje, ka novim i višim ciljevima.

Hvala na pažnji, budite odgovorni. Radite backup!

Miloš Dimitrijević
HelpDisc

Zašto je opasno da sami probate spasavanje obrisanih podataka?

Spasavanje podataka / Од:

 

Spasavanje obrisanih podataka može, na prvi pogled, delovati kao najprostiji deo spasavanja podataka.

Nema mehaničkog kvara, nema elektronskog kvara, nema ni problema sa nečitljivim delovima diska. Prosečnom korisniku stvar deluje jednostavno, instalira se jedan od brojnih besplatnih programa sa interneta i u roku od par minuta, fajlovi su vraćeni. Bar tako kažu njihovi proizvođači.

Međutim, da li je to zaista tako lako? Koji sve faktori mogu otežati ovaj, naizgled, lagan posao?

Odlučili smo se da napravimo jedan eksperiment kako bismo utvrdili koliki je rizik ovakvih „kućnih“ pokušaja spasavanja podataka od strane običnog korisnika.

Kako bismo analizirali što više mogućih faktora, test smo podelili na 2 dela.

Prvi deo podrazumeva obrisane podatke na HDDu, a drugi na SSDu u identičnoj kompjuterskog konfiguraciji, sa Windows 10 operativnim sistemom i NTFS fajl sistemom.

U oba slučaja smo koristili iste fajlove i nakon brisanja istih radili iste stvari, puštati isti video fajl u istom trajanju, kopiranje istih slika, poseta istih sajtova preko istih pretraživača, instalacija istih programa.

 

Kako sistem zapravo briše podatke?

 

Većina fajl sistema, pa tako i NTFS fajl sistem, informacije o fajlovima organizuju u obliku MFT (Master File Table).

U toj tabeli su zapisana imena, pocetne LBA adrese, broj sektora (veličina fajla), specifični datumi kao i neki dodatni atributi. Jedan od atributa označava da li je fajl zapravo obrisan.

Ukoliko je ovaj atribut  za neki fajl uključen, operativni sistem će na prostor koji fajl zauzima gledati kao na prazan prostor i prepisaće ga prvom prilikom. U međuvremenu taj fajl je moguće spasiti od „zaborava“.

Nakon nekog vremena unos za ovaj obrisani fajl u MFTu se prepisuje novim unosom za novi fajl.

U tim slučajevima, ukoliko nije došlo do prepisivanja sadržaja fajla, isti se može izvući ali bez informacija o imenu, datumima kreiranja i obnavljanja, putanji i slično.

TRIM

Trim je funkcija SSDa koja automatski prazni sektore obrisanog fajla kako bi se očuvale performanse SSDa.

Operativni sistem prilikom brisanja nekog fajla SSDu predaje spisak sektora koji su oslobođeni, a SSD, u trenucima kada je na „leru“, koristi slobodno vreme kako bi ispraznio ove sektore.

Iako ova funkcija deluje korisno u pogledu performansi, može biti jako opasna iz ugla spasavanja obrisanih podataka sa SSDa.

 

Priprema eksperimenta

 

Za test izabrali smo SSD Silicon Power A55, kapaciteta 128 Gb i hard disk Samsung ST320LM000 HM321HI koji je ograničen na isti kapacitet kao SSD.

Uređaje smo prethodno wipe-ovali (popunili nulama sve sektore) i instalirali svež operativni sistem. Zatim smo iskopirali iste fajlove na oba uređaja i to:

→  Dva video snimka u folderu Snimci

→  Pet PDFa, jedan .pttx, jedan .jpg i jedan .docx fajl u folderu Dokumenta

→  18 slika u folderu Slike

U startu smo obrisali po jedan od ovih tipova podataka. U tabeli ispod smo naveli imena fajlova kao i njihovu LBA adresu na disku.

 

tabela-obrisanih-podataka

 

Nakon toga smo simulirali redovno korišćenje računara (surfovanje internetom, gledanje video klipova na YouTube, kopiranje fajlova iz foldera Slike), a potom instalirali neki od programa za spasavanje podataka. Preseke smo obavili na 30 min i 90 min od brisanja fajlova.

Hronološki sled svih aktivnosti i aproksimativnih trajanja može se videti u tabeli ispod.

 

tabela-aktivnosti

 

Prvi presek

 

Nakon 30 min računar je stavljen u sleep mode, operativnom sistemu je onemogućen pristup particijama, a disk je skeniran profesionalnim programom za spasavanje podataka. Uporedili smo sadržaj original fajla i fajla kog smo izvukli ovim programom.

Statistika je pokazala da je u našem eksperimentu došlo do skoro potpunog prepisavanja fajlova u roku od pola sata nakon njihovog brisanja.

Rezultati se mogu videti u tabeli:

 

uporedna-tabela-HDD-vs-SSD

 

Uvidom u hexa sadržaj izvučenih fajlova vidimo da su oni u velikoj meri prepisani, a u slučaju SSDa imamo i da je fajl u velikoj meri TRIMovan.

Na slikama ispod možete uporedne rezultate skeniranja:

 

Poredjenje-DOCX-fajla-obelezeno

Poređenje .docx fajla

Poredjenje-PDF-fajla-obelezeno
Poređenje .pdf fajla

Poredjenje-MP4-fajla-obelezeno

Poređenje .mp4 fajla

Trimovan-sadrzaj

Trimovan fajl

Prvim presekom smo ustanovili da je i pola sata korišćenja računara opasno po obrisane podatke.

Uređaje smo vratili u računar i nastavili sa eksperimentom daljim korišćenjem računara.

Pokušavali smo spasavanje podataka koristeći besplatan softver, gledali tutorijale i čitali upustva, poput običnog korisnika koji bi se našao u ovakvom problemu.

 

Drugi presek

 

Nakon 60 minuta opet smo izvadili uređaje iz ponovo uspavanog računara i istim programom obavili dijagnostiku. Ustanovili smo da nikakav trag od obrisanih fajlova nije ostao. Unosi u tabelu MFT su bili prepisani, a prepisani su i sektori gde su se fajlovi nalazili. Fajlovi su nepovratno nestali.

 

Zasto nastaje ovakav problem?

 

Bez obzira na izbor aplikacije za spasavanje podataka, greške koje korisnike najčešće koštaju podataka su nastavak normalnog korišćenja računara, instaliranje programa za spasavanje na istu particiju gde su se nalazili obrisani podaci kao i snimanje spasenih podataka na istu particiju.

Svaki korak potencijalno dovodi do još većeg oštećenja obrisanih podataka. Portabilni programi takođe nisu rešenje jer ne blokiraju sistemu pristup particiji, pa sistem može da nastavi da upisuje svoje logove nesmetano.

Profesionalno spasavanje podataka podrazumeva da se ne radi na „original“ disku, već na njegovoj identičnoj kopiji koja je usput zaštićena od pristupa operativnog sistema. Samo na ovaj način je moguće sačuvati integritet obrisanih podataka u što većoj meri.

 

Zaključak

 

Iako u našem eksperimentu nismo imali mnogo podataka niti smo mnogo njih obrisali i nakon toga snimili, problemi sa kojima se suočavamo u praksi podudaraju se sa rezultatima koje smo dobili.

Zlatno pravilo spasavanja podataka je da je najveća mogućnost za spasavanje upravo u trenutku brisanja istih.

Svaki pokušaji u kućnoj radinosti ili nastavljanje korišćenja računara „kao da ništa nije bilo“ znatno smanjuje šanse za uspešno spasavanje.

Zato je najbolje odmah ugasiti uređaj i obratiti se specijalizovanoj kompaniji za spasavanje podatka.

 

Đorđe Kosanović
Inženjer spasavanja podataka
HelpDisc

Pregled spasenih podataka – Novi File list viewer za naše korisnike

Spasavanje podataka / Од:

 

HelpDisc je nedavno unapredio svoj File list viewer, tj. servis koji omogućuje korisniku da proveri spasene podatke online, kao i offline.

File list Viewer je brzi prikaz podataka koji su spaseni sa klijentovog diska, ali ne i sami fajlovi. Ovo znači da je spasene foldere i fajlove moguće pregledati, ali ne i download-ovati.

Novi File list viewer ima moderan dizajn, veću brzinu učitavanja, bolju pretragu i jasniju statistiku.

 

Uputstvo za korišćenje Heldisc File liste

 

Proveru spasenih podataka možete uraditi tako što ćete na početnoj stranici izabrati Lista spasenih podataka ili kliknuti na Korisnički servis u top meniju.

lista-spasenih-podataka-helpdisc-s1
Početna strana HelpDisc sajta

Prikazaće se stranica na kojoj se nalazi plavo polje Proverite status posla, a koje otvara formu za logovanje.

Da biste se prijavili potrebno je da unesete broj posla i šifra koja se dobija prilikom prijave posla i može se videti na Prijemnom obrascu.

Nakon logovanja otvoriće se stranica gde se nalazi dugme za otvaranje file list viewer-a, a između ostalog se može videti status posla i poslednji komentar od strane HelpDisc osoblja.

lista-spasenih-podataka-helpdisc-s2

Spisak root foldera prikazan je u levom prozoru, dok je sadržaj trenutno izabranog foldera prikazan u desnom polju.

Fila Lista prikazuje sve fajlove i foldere koju su spaseni, po strukturi koja je nađena na uređaju. 

U donjem levom uglu možete izabrati opcije prikaza:

– Prikazivanje dobrih fajlova

– Prikazivanje loših fajlova (fajlovi sa lošim sektorima + fajlovi sa lošim zaglavljem)

– Prikazivanje fajlova sa lošim sektorima (bad sectors, tj. nečitljivi delovi diska)

– Prikazivanje fajlova sa lošim zaglavljem (bad headers)

Dobri fajlovi su obeleženi crnom bojom, a svi loši crvenom. Ukoliko je ceo folder obeležen crvenom bojom to može značiti da je samo neki od fajlova unutar foldera oštećen. Ne mora značiti da je ceo folder pun loših fajlova.

Fajl koji je oštećen obeležen je crvenom bojom i u krajnjoj desnoj koloni sadrži opis eventualnog problema (sadrži loše sektore, ima oštećen header).

lista-spasenih-podataka-helpdisc-s3

Ispod prozora možete videti statistiku ukupnih podatke, kao i statistiku izabranog foldera.

lista-spasenih-podataka-helpdisc-s4

 

Velika pažnja je posvećena i brzini učitavanja.

 

Novi HelpDisc-o file list viewer koristi asinhron metod prema AJAX-u što osigurava maksimalnu brzinu učitavanja liste.

Ovo praktično znači da će korisnik koji listu otvara iz browsera učitavati samo onaj deo liste na koji je kliknuo – na primer folder My Photos. Ostali folderi se neće učitavati čime se štede resursi i omogućuje brzo otvaranje željenog foldera.

Velika brzina učitavanja dolazi do izražaja i prilikom pretrage podataka koja se može vršiti na nivou svih foldera, trenutno otvorenog foldera sa subfolderima ili samo na nivou trenutno otvorenog foldera.

File lista se može download-ovati kao stand alone aplikacija ukoliko korisnik želi da je pregleda na svom računaru ili da je sačuva za kasnije pregledavanje. Dovoljno je samo kliknuti na downloadovan fajl i offline File list viewer će se automatski pokrenuti.

Jako je bitno da pregledate detaljno celu listu u najkraćem roku i potvrdite da su svi traženi podaci spaseni. 

Nakon proverene javite nam putem mejla ili telefonom da je lista pregledana i da ste saglasni sa rezultatom spasavanja.

Ovaj upgrade učinjen je da bi se olakšalo korisnicima i omogućila još bolja usluga. HelpDisc će nastaviti da sluša savete i konstantno usavršava svoju uslugu kako bi korisnici što pre dobili svoje spasene podatke.

Video verziju uputstva možete videti ispod.

Spasavanje podataka u Laminarnim komorama

Spasavanje podataka / Од:

U prethodnom tekstu pisali smo o Čistim sobama (Clean rooms) i njihovoj upotrebi kada je u pitanju spasavanje podataka sa hard diskova.

Pomenuto je da su Čiste sobe laboratorije u kojima se održavaju propisani stepeni čistoće vazduha kako ne bi došlo do kontaminacije ploča hard diskova.

Čiste sobe u najvećem broju slučajeva poseduju specijalne jedinice – komore, u kojima je klasa čistoće vazduha veća od one propisane za Čistu sobu.

Šta su Laminarne komore?

Laminarne komore, odnosno komore sa laminarnim strujanjem vazduha su laboratorijske jedinice koje služe da bi se u njima vršile određene analize uzoraka i aktivnosti na materijalima koji su jako osetljivi na mikročestice ili mogu da budu opasni po ljude i okolinu.

Svaka komora ima svoj sistem usisavanja vazduha, filtriranja, kanalisanja i odlaganja. U zavisnosti od kombinacija ovih sistema pravi se gruba podela na komore sa horizontalnim i vertikalnim vazdušnim strujanjem.

Horizontalno strujanje podrazumeva da se vazduh usmerava pravo na operatera, dok je vertikalno strujanje direktno usmereno na predmet rada.

Takođe, komore mogu biti otvorenog ili zatvorenog radnog prostora. Zatvoreni prostor se koristi kada je predmet rada neka opasna materija, virus, agens itd.

Princip rada Laminarnih komora

Motor laminarnih komora usisava vazduh iz okoline i usmerava ga u prostor u kome se nalazi filter koji može biti HEPA ili ULPA. Ovi filteri mogu da omoguće zadržavanje i do 99,99% čestica čiji je prečnik veči od 3 mikrona.

laminarna-komora-flow
Izvor: Air Science

Laminarnost, tj. pravolinijsko paralelno strujanje vazduha u svim tačkama obezbeđuje perforirani lim koji se nalazi ispred filtera.

Paralelno kretanje vazduha obezbeđuje da svaka čestica koja se eventualno nađe u radnom prostoru bude izbačena van komore. 

Radni prostor, tj. prostor u kome se vrši analiza ili operacija nad predmetom, nalazi se u stanju povišenog pritiska (nadpritiska) i vazduh je u stalnom laminarnom kretanju, pa je zadržavanje čestica nemoguće.

Brzina vazduha koja je optimalna za hard diskove i koja obezbeđuje laminarnost je od 0,3 do 0,5 metara u sekundi.

Kako se spasavaju podaci u Laminarnim komorama?

Ploče na kojima se upisuju podaci su veoma osetljive na prašinu i dodire uopšte.

Magnetno upisivanje/čitanje zahteva malo rastojanje između glava (služe za upis i čitanje) i površine koja služi za raspored magnetnih čestica. Ovo ’’malo rastojanje’’ je reda 60-100 nanometara kada hard disk radi.

Ne treba zaboraviti da se ploče vrte brzinom od 5400, 7200, pa i više od 10000 obrtaja u minuti.

Čestica prečnika mikrona izgleda kao planina za glavu koja lebdi na nanometrima. Činjenica je da će mnoge čestice biti odbačene od površine onda kada se disk zavrti, ali postoje i one koje su lepljive, pa predstavljaju opasnost da ostanu.

Zato je za svaku intervenciju gde je potrebno otvarati hard disk potrebno da se opasnost od kontaminacije ploča svede na minimum korišćenjem Čistih soba i komora sa laminarnim strujanjem vazduha.

Kada se desi slučaj da su na disku pokvarene glave ili je motor zaglavljen, potrebno je da se isti otvori u komori i izvrši zamena neispravnih delova.

HelpDisc je razvio svoju Čistu sobu za potrebe procesa spasavanja podataka, a možete je videti na ovoj panorami od 360 stepeni.

Takođe, u sklopu HelpDisc-a se nalazi razvojno odeljenje koje se godinama bavi razvojem mehaničkih alata za spasavanje podataka pod brendom HddSurgery.

Ovako izgleda Laminarna komora koja je proizvedena u Srbiji:

Pratite HelpDisc na Facebook-u, Twitter-u, LinkedIn-u i Google Plus-u.

Miloš Gizdovski
Marketing Menadžer

Clean room (čista soba) i spasavanje podataka

Spasavanje podataka / Од:

Pojam Čista soba se često spominje kada je u pitanju spasavanje podataka. Nekada je ovaj pojam maglovito provučen kao spisak opreme koja se koristi za spasavanje podataka, a nekada se izjednačava sa opremom kao što je čista komora sa laminarnim strujanjem vazduha.

Šta bi bila definicija Čiste sobe?

Čista soba (eng. Clean room) je prostor u kome je prisutnost mikročestica svedena na minimum. Taj prostor može biti ražličitih kvadratura, oblika i stepena čistoće, ali je suština ista – potrebno je da se obezbede kontrolisani uslovi prisutnosti određenih čestica u kubnom metru.

Kada kažemo stepen čistoće nekog prostora mislimo na dozvoljenu gornju granicu broja čestica jasno definisanih dimenzija i specifikacija, koje se nalaze u određenoj zapremini. Za čiste sobe se uzima kubni metar (m3) kao jedinica zapremine.

Tako, na primer, ako imamo Čiste sobu klase 100 (Clean room Class 100) to označava laboratoriju koja po bivšem standardu FED STD 209E ima gornju granicu od 100,000 čestica prečnika do 0.1μm (mikrona) koji se mogu naći u metru kubnom.

Ekvivalent strandarda FED STD 209E jesu aktivni standardi  ISO 14644-1 and ISO 14698, pa se takva laboratorija još naziva i Čista soba ISO 5 (Clean room ISO 5).

Za filtritanje vazduha koriste se HEPA (High-efficiency particulate arrestance) ili ULPA (Ultra Low Penetration Air) filteri.

Čista soba i spasavanje podataka

U ranijim tekstovima na našem blogu (Spasavanje/vraćanje izgubljenih podataka i Popravka hard diska) pisali smo o kompleksnosti samog procesa spasavanja podataka sa hard diskova zbog osetljivih komponenti kao što su ploče ili glave.

Najbitniji deo hard diska – ploče na kojima se nalaze podaci su ujedno i najosetljiviji deo hard diska, pa se njihova montaža vrši u strogo kontrolisanim uslovima, odnosno u velikim čistim sobama.

Proizvođači hard diskova (više o njima – Istorija proizvođača hard diskova) poseduju čiste sobe sa velikim stepenima čistoće, robotizovane platforme za montažu i veliki broj inženjera koji kontroliše proces proizvodnje.

cista-soba

Proizvodnja hard diskova u čistoj sobi

Kompanije koje vrše vraćanje podataka sa hard diskova bi trebalo da poštuju iste standarde kada su u pitanju slučajevi gde je potrebno otvaranje diskova radi privremene popravke hard diskova (zamene glava ili odglavljivanja motora).

U većini slučajeva ove kompanije poseduju komore sa horizontalnim laminarnim strujanjem vazduha koje možemo shvatiti kao portabilne čiste stanice. Kao i čiste sobe, ove komore poseduju HEPA filter koji filtrira vazduh okoline i obezbeđuje čist vazduh u radnom prostoru gde se otvaraju diskovi.

Potpuna kontrola podrazumeva i nošenje specijalnog odela, kape, maske, rukavica i naočara. Ovakva kontrola obezbeđuje da bilo kakva čestica dođe u kontakt sa površinom ploča i tako ošteti površinu.

Određene čestice ne mogu da oštete površinu, ali mogu da se zalepe i prilikom uključivanja diska dođe do oštećenja glava, a samim tim i ploča koje se u radu okreću brzinom od 5.400, 7.200, pa i preko 10.000 obrtaja u minuti.

Laminarna komora sa horizontalnim strujanjem vazduha stvara nadpritisak u radnom delu i onemogućava zadržavanje čestica. Vazduh struji ravnomerno i pravolinijski, pa ne dolazi do kovitlanja, a samim tim nema ni opasnosti da se čestica uvuče u radni prostor i kontaminira ploče hard diska.

Čista soba i laminarne komore u HelpDisc-u

HelpDisc već godinama koristi Čistu sobu i nekoliko laminarnih komora koje su projektovane u HddSurgery, razvojnom odeljenju HelpDisca.

čista-soba-helpdisc

Čista soba i Laminarna komora domaće proizvodnje

HddSurgery godinama proizvodi pomoćne mehaničke alate za spasavanje podataka, o čemu smo pisali u tekstu Alati za spasavanje podataka – Made in Serbia.

Tada je spomenuto da je u toku razvoj Laminarnih komora domaće proizvodnje, a sada se privodi kraju proces uvođenja novog proizvoda.

U sledećem tekstu biće prikazan uporedni test dva hard diska, u kojem je jedan bio otvoren van Čiste sobe i laminarne komore, a drugi je otvoren prema svim standardima.

Miloš Gizdovski,
Marketing menadžer

Data centri – zaštita od požara

Spasavanje podataka / Од:

Od same pojave hard diskova pa do savremenih cloud servera, jedan od najvećih izazova je bio kako dugoročno očuvati uskladištene podatke koji se nalaze na njima.

U okruženju obilnom elektronskom opremom, jedna od najvećih opasnosti koja preti je požar usled nekog kratkoj spoja ili nepravilnog korišćenja aparature na primer, i niko nije izuzet od te opasnosti, tako da je od starta jedan od prioriteta bio na stvaranju optimalne zaštite od vatre.

Zbog visokog stepena oštećenja koja su karakteristična za ovakav tip oštećenja diska, jedan od najkomplikovanijih problema i ujedno najvećih izazova za inženjere za spasavanje podataka su diskovi oštećeni u požarima.

hard-disk-pozar
Ilustracija: http://tromley.ca/services/backups/

Za ovakve “kvarove“ je najefikasnije primeniti onu staru “bolje sprečiti nego lečiti“. Shodno tome, logično je da je akcenat upravo stavljen na implementiranje protivpožarnog sistema koji bi u slučaju nastajanju požara, na najefikasniji način sprečio proširivanje istog, a u isto vreme se mora voditi računa da i protivpožarne mere ne oštete hard diskove prilikom gašenja.

Sve je počelo nakon požara nastalog u Pentagonovom Centru za čuvanje podataka. Intenzitet vatre je bio toliko jak da je bilo potrebno više od pet sati ugasiti je, uprkos tome što je prilikom gašenja korišćena tadašnja najsavremenija tehnologija.

Rezultat je bio više od sedam miliona dolara štete gledajući samo informatičku opremu, i verovatno nikad nećemo saznati koliko izgubljenih podataka nepoznate vrednosti, što je i pokrenulo ubrzane i konkretne akcije u cilju zaštićenja podataka za slučaj da dodje do sličnih okolnosti.

Nije sve išlo glatko jer se tek početkom 90.-ih godina prošlog veka. prešlo na korišćenja inertnih gasova u sprečavanju širenja požara, posle skoro tri decenije korišćenja Halona i njegovih varijacija.

Ovaj dugo najavljivani metod u stručnim krugovima tada prepoznat kao naučna revolucija u početku je davao očekivane rezultate. Ovo gasovito jedinjenje Argona(Ar) i Azota(N) nije predstavljalo pretnju po elektronske komponente, niti po zdravlje ljudi.

Funkcionisao je po principu otpuštanja smese ovih gasova iz cilindara pod visokim pritiskom u slučaju aktiviranja protivpožarnog alarma tako da oni zadrže nivo kiseonika na 13-15%. Ovo je bilo od izuzetne važnosti jer kiseonik mora da bude prisutan barem u procentu od 16% da bi mogao da sagoreva.

Međutim, problemi su se ipak javljali prilikom korišćenja inertnih gasova, pa je 2007. izvršena detaljnija analiza, kada je prikupljen dovoljan broj izveštaja o oštećenim hard diskovima koji su bili izloženi ovom protiv-požarnom metodu.

Nakon detaljnih analiza isključeno je da je do oštećenja došlo zbog neuravnoteženog vazdušnog pritiska između unutrašnjosti hard diska i prostorije u kome se nalazi. Na ovo se osnovano sumnjalo jer svaki hard disk ima tzv. “rupicu za disanje“ koja omogućava priliv drugog vazdušnog pritiska unutar diska, međutim taj vazduh najpre prođe kroz višeslojni filter koji se nalazi unutar diska, tako da je ova opcija otpala.

Sumnjalo se i na promenu temperature koju bi moglo da uzrokuje naglo ispuštanje gasova iz cilindara, ali je posle niza merenja zaključeno da opadanje temperature jednostavno nije dovoljno naglo da bi moglo imati većeg uticaja na sam hard disk.

Naposletku, problem je lociran u emitovanju buke koja nastaje prilikom ispuštanja gasova pod velikom brzinom. Buka visokog intenziteta dopire u hard disk, ima potencijal da utiče na glave hard diska tako što ih pomera sa ploče. Na sledećem grafikonu se vidi uticaj buke na funkcionisanje hard diskova:

grafikon-blogZeleno – normalno funkcionisanje; žuto – smanjeno funkcionisanje; Crveno – privremeno nefunkcionisanje

Uzimajuću u obzir izuzetno niske ili čak nikakve tolerancije na pomeranja usled čega dolazi do oštećenja glava i gubljenja podataka, ovaj metod očuvanja podataka u slučaju požara morao je biti nadograđen ili zamenjen novim.

Obzirom da se nova revolucionarna metoda još nije pojavila, rešenje je pronađeno u dodatnom izolovanju hard diskova od buke kroz smanjenje otvora na cilindrima pod visokim pritiskom što je rezultiralo manjom bukom prilikom ispuštanja gasa i ograđivanjem hard diskova specijalnim akustičnim vratima koja propuštaju minimalnu buku.

Andrej Vujović
HelpDisc

Datarecovery druženje u Pragu

Spasavanje podataka / Од:

Kompanija AceLab upriličila je dve internacionalne konferencije u aprilu i maju mesecu kako bi predstavila novitete iz datarecovery sfere. Prva konferencija održana je u Pragu uz veliko prisustvo predstavnika značajnih kompanija iz sveta spasavanja podataka.

Pored naših evropskih kolega bilo je gostiju iz Južne Amerike, Azije, Okeanije… U konferencijskoj sali hotela Clarion kolege iz AceLaba su govorile o novim proizvodima svoje kompanije, kao i novim načinima i pristupima spasavanju podataka sa hard diskova, SSD-a i Flash uređaja.

acelab1

 acelab2
AceLab konferencija

Na veliko oduševljenje svih prisutnih prikazali su rešenje za pristup servisnoj zoni diskova sa zaključanim pristupom servisne zone kompanije Seagate, nove mogućnosti i rešenja za nove tipove SSD-a, kao i podršku za novije kontrolere Flash uređaja.

Po završetku konferencije održan je afterparty u neformalnom tonu uz obavezno konzumiranje blago gaziranih napitaka češke proizvodnje, svetlo žute i crne boje, po izboru naravno.

acelab3Afterparty

Hvala Eleni i AceLab-u na lepom druženju i dobroj saradnji.

Nikola Radovanović
HelpDisc

HELPDISC

KORISNI LINKOVI

O nama
PIB potvrda
PDV
Ugovor o poslovnoj tajni
Cenovnik (preuzimanje)

usluge

data recovery

Hard disk
SSD disk
Mobilni telefoni
USB flashevi
RAID sistemi
Dodatne usluge
Partner program

kontakt

Milutina milankovića 1e, 11070 Beograd, srbija

+381 (0)11 361 43 43
+381 (0)65 361 43 43
Facebook Twitter Linkedin Youtube Instagram

RADNO VREME

pon - petak (09:00 - 17:00)