Hard disk

Meteorolozi su za ovu nedelju najavili prve snežne padavine. Izreka kaže da ne pada sneg da bi pokrio breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag. Ali, šta raditi kad je to trag prstiju na ploči hard diska?

Da je naš blog kriminalistička serija CSI, ova bi epizoda trajala manje od minuta. A sve zato što je počinilac ostavio svoje otiske na mestu zločina. I bilo bi ga lako pronaći.

Šalu na stranu, slučajevi poput ovog nisu retki. I posledice mogu biti ozbiljne. Do njih dolazi kad disk otvara nestručno lice. U neodgovarajućim uslovima. Pouzdani serviser zna da svako novo pokretanje neispravnog diska uzrokuje dodatna oštećenja. Pa je vrlo verovatno da će vlasnika uređaja odmah uputiti na nas.

Problem nastaje kad disk ode nekome ko ga nepažnjom potpuno uništi. Kao na sledećoj fotografiji.

Mi u HelpDisc-u znamo koliko Vam je bitno ono što čuvate. Iz tog razloga, radimo u strogo kontrolisanim uslovima. A za spasavanje podataka koristimo najsavremenije softvere. I pomoćne alate koje smo sami razvili u okviru brenda HddSurgery. Klijentima smo, na taj način, spašavali čitave karijere i riznice uspomena.

Međutim, nekad su uređaji koji nam stižu na dijagnostiku previše oštećeni da bi se na njima moglo raditi. Nažalost, tako je bilo i ovog puta.

Krivac je identifikovan jer se potpisao na svoje (ne)delo. Ali kažnjen je samo vlasnik. Gubljenjem veoma važnih podataka.

Da se to i Vama ne bi desilo, u slučaju da imate neispravan uređaj, najbolje je da odmah potražite pomoć profesionalaca.

U suprotnom rizikujete, da uz lošu uslugu, na osetljivoj površini ploče diska dobijete i neželjeni autogram palcem i kažiprstom neukog majstora.

https://www.helpdisc.rs/2018/01/16/zasto-ne-treba-ukljucivati-hard-disk-nakon-pada/

Nedavno nam je na dijagnostiku stigao interesantan uređaj za čuvanje podataka. U pitanju je Toshibin X300 hard disk sa 6 ploča, kapaciteta 8TB.

Interesatno je to što ponovo vidimo diskove sa velikim brojem ploča.

Hard diskovi, uglavnom, imaju 2 do 3 ploče. Povećanjem broja ploča raste i opterećenje na motor diska. U ovom slučaju, on nije izdržao pad uređaja iz ruke vlasnika.

Taj pad je, uz zaglavljen ležaj motora, uzrokovao i ozbiljna oštećenja glava diska.

Nakon što su ustanovili i sanirali posledice kvara, naši inženjeri su započeli proces kloniranja. A zatim su uspešno spasili sve podatke sa uređaja. Na sreću, za podatke vlasnika, ovaj pad nije bio pad u zaborav. Ali bi već sledeći to mogao biti…

Nezgode se dešavaju. Ali pre nego što do njih dođe, treba delovati preventivno. Zato je važno da redovno radite back up svojih podataka.

 

Seagate EXOS 16TB

Još jedan helijumac nam je stigao pre neki dan na dijagnozu.

Radi se o novijem modelu Seagate EXOS helijumskog diska, masivnog kapaciteta za skaldištenje podataka u verziji od 16TB.

Slika 1. – Seagate EXOS 16TB

Helijumski diskovi su hermetički zatvoreni uz pomoć zavareninih aluminijusmki poklopaca, koji sprečavaju isparavanja helijuma. Nama je bilo izazovno da uklonimo ovaj poklopac.

Slike 2. i 3. – Aluminijumski poklopac pogled s gornje, kao i donje strane

Na prvi pogled ono što razlikuje ovaj šesnaestoterabajtni disk je činjenica da disk ovog kapaciteta ima osamnest glava koje čitaju podatke sa devet ploča koje se nalaze unutar kućišta.

Slike 4. i 5. – Unutrašnjost diska i pogled na 18 glava

 

Konkretno ovaj disk je oštećen struganjem neispravnih glava po plocama diska.

Zaključujemo na osnovu tragova sitnih metalnih opiljaka sa magnetnih ploča koji su se zadržali na mestu gde se glave parkiraju.

 

Slika 6. – Mikroskopski prikaz mesta gde se parkiraju glave sa sitnim strugotinama magnetnih ploča

Janko Janićijević
Marketing menadžer
HelpDisc

Fusion Drive

Sada već možemo reći davne 2012. godine, tokom svog WWDC eventa, Apple je predstavio ovaj “revolucionarni” način za skladištenje podataka tzv. Fusion drive.
Opšte poznato je da je flash memorija višestruko brža od mehaničkih diskova kada se radi o upisu, ili čitanju podataka.
Fusion Drive je ništa drugo no simbioza, spoj, ili kombinacija flash memorije i tradicionalnog mehaničkog diska u jednu logičku celinu.
OSX operativni sistem upravlja ovom logičkom celinom i njenim sadržajem tako što sadržaj kome se najčešće pristupa, bilo da je to primera radi neka aplikacija, ili neka datoteka on ga alocira na deo Fusion Drive za koji je zaduzen SSD. Cilj je da sam operativni sistem automatski optimizuje i alocira sadržaj kome korisnik češće pristupa na flash deo memorije radi bržeg pristupa u vidu upisa, ili čitanja.

Nekoliko činjenica u vezi sa Fusion Drive:

⁃ Fusion Drive nije RAID sistem u klasičnom smislu
⁃ SSD i Hard Disk su spojeni u jednu logičku celinu kojom upravlja OSX
⁃ Deo sadržaja na disku kojem se češće pristupa je lociran SSD, a ostatak kome se ređe pristupa je lociran na Hard Disk
⁃ Fusion Drive ne može da funkcioniše ukoliko se jedan od diskova ukloni iz ove logičke celine

Ok, danas je 2021. a Fusion Drive kao tehnologija nije nešto baš novo, nije nešto za šta smo prvi put čuli, pa zašto onda ovo pišemo?
Radi se o tome da nam se u poslednje vreme javljaju korisnici kojima je potrebna usluga spašavanja podataka sa računara koji koriste Fusion Drive, čega klijenti nisu svesni.

Pri dostavi uređaja u servis isporuče nam samo jedan disk (obično Hard Disk otkaže), vodeći se mišlju da je to sasvim dovoljno da bismo podatke spasili.
Potpuno zanemarujući činjenicu da je nama neophodno da imamo oba diska da bismo povratili celinu nazad i pokušali spasavanje podataka.
Da situacija ume da se dodatno zakomplikuje i da podaci odu u nepovrat u prilog govori činjenica da neki korisnici toliko požure i odmah odu u PC servis gde im zamene Hard Disk, a ostave SSD, zatim inicijalizuju iznova Fusion Drive, takoreći naprave novi Fusion Drive čime potpuno pregaze postojeće podatke na SSD i ubiju svaku dalju nadu da se podaci mogu spasiti. A nama donesu Hard disk, dovedu nas u situaciju gde su nam potpuno vezane ruke i ne možemo nikako da im pomognemo.

Iz tog razloga želimo da korisnicma Fusion Drive skrenemo pažnju na ove činjenice, edukujemo ih o arhitekturi Fusion Drive u slučaju da se nađu u situaciji u kojoj je došlo do oštećenja ove celine, da budu oprezni i imaju na umu da je neophodno da dostave oba diska, SSD i Hard Disk pre nego što može da bude kasno, ili barem sačekaju sa instalacijom novog sistema.

Janko Janićijević
Marketing menadžer
HelpDisc

 

Refurbished drive

Prethodnog meseca stigao nam je naizgled još jedan uobičajen disk proizvodjača Western Digital, familije Dragon WD30EZRX

Ono što je malo drugačije u odnosu na standardne diskove je nalepnica na frontalnom delu diska, zbog čega je bilo lako uočiti da se radi o “Refurbished” disku.

Refurbished diskovi su nam dolazili i ranije, medjutim situacija je bila sepcifičnija ovog puta.

Po prijemu diska klijent je naveo sa kojim simptomima nam predaje disk.
Zatim je disk pažljivo testiran test alatom, a nakon detaljne analize ustanovili smo da problem očitavanja podataka potiče iz neispravnih glava.

Naizgled, delovalo je kao problem koji se rešava već utabanom rutom kojoj pristupamo u ovim slučajevima.

Sledeće poglavlje nas je odvelo u laminarnu komoru HDDS Horizontal Laminar Flow Cabinet, na otvaranje diska gde smo, našim alatom WDC 3.5” Ramp p4, glave izvadili van diska kako bi ih detaljno prekontorlisali mikroskopskim putem.
Potvrdjeno je ostećenje istih.
Sitne, golim okom nevidljive čestice prljavštine su se zadržale na paru glava, što je prouzrokovalo da glave ne mogu da funkcionišu, čime je disk nefunkcionalan.

Prljavština na glavama nastaje fizičkim kontaktom iz diska.
Da bi se glave zaprljale potrebno je da budu u fizičkom kontaktu sa oštećenjem na ploči.
Mogući scenario je da je glava nakon udarca došla u kontakt sa pločom, a u rotaciji je ta sitna oštećenja pokupila, čime se stvorila prljavština.
Druga varijanta je da, pošto se radi o refurbished disku, kompanija koja ih prepakuje, nekim slučajem unela prljavštinu u disk koja je vremenom završila na glavama.

Postupak u ovm situacijama upućuje nas na korake gde bismo trebali da glave zamenimo onima iz donor diska, prekrstimo prste za sreću i krenemo u kloniranje image-a i extract sadržaja.

Ovoj priči nije bio ni ovde kraj…

Nas inženjer je daljom vizuelnom inspekcijom primetio da jedna od ploča na početku spoljneg ruba, pod odredjenim uglom svetlosti, daje vizuleno drugačiji obris usled prelamanja svetla.

 

Ovaj isti patern prate druga i treća ploča, zapravo sve u ovom nizu, na identičnom položaju, imaju izbočine, odnosno oštećenja.

 

Nije nam bilo najjasnije kako je moguće da dodje do ovakvog oštećenja, praktično na savršeno ravnoj, čistoj, poliranoj, površini prikazuje se mala izbočina (2mm).
Ostećenja počinju na samom rubu ploča, sa spoljne strane, ali ne možemo znati koliko daleko se proteže ovo oštećenje. Ovakva oštećenja na pločama prema našim iskustvima nisu nikako posledica oštećenja glave.

Ostaje misterija kako je došlo do oštećenja?

Da li je u pitanju bila fabrička greška, posledica udarca, ili možda refurbished disk politike?

Konkretno pomenuta oštećenja u vidu izbočina na pločama , tehnički gledano su na najgorem mogućem mestu koje je moglo da bude, a to je početak diska.

Metoda kojom smo u ovom slučaju pristupili vezano za kloniranje diska je da smo počeli da ga kloniramo sa zadnje strane ka unutrašnjoj. Sa viših sektora ka nultim. Čitali smo zdrave sektore dok nismo stigli do prvih nečitljivih delova. A u ovoj fazi smo morali da idemo u preskocima sekvencijalno sve dok su nam to ranjeni disk i alat dozvoljavali.

Na kraju uspeli smo da dobijemo i strukturu fajlova, odnosno stablo, MFT tabela je bila dostupna.
Konačni rezultat je taj da smo povratili preko 60% upotrebljivih fajlova.
Impresivno.

Refurbished… hm…
Neki izvori koji postoje navode da su zapravo refurbished diskovi, oni diskovi koji su bili vraćeni od strane kupaca dobavljaču, sa minimalnom upotrebom, najčešće vraćeni u roku od 30 dana od dana kupovine.
Što bi kao objašnjenje trebalo da ima najviše smisla, jer diskovi kao takvi nemaju rezervne delove i ne mogu se iz tog praktičnog razloga popravljati.
Refurbished uredjaji, tako i diskovi imaju dva datuma na svojim nalepnicama
(DOM: The original date of manufacture) – Datum inicjalne proizvodnje , kao i
(CSO: Date it was repaired/relabeled) – Datum kada je popravljan/prepravljan.

Nameće se pitanje da li treba čuvati podatke na refurbished diskovima?
Proizvodjači ovih diskova daju garanciju i na ovu robu garantuju ispravnost u odredjenom trajanju, ali da li treba čuvati podatke na refurbished disku?

Mišljenja su podeljena.
Refurbished diskovi da ili ne, da li mogu biti korisni za testiranja i privremene bekape?
Odgovorni korisnici će uvek imati mišljenje koje se ne menja, isključivo nov disk.
Postoje različiti stavovi i na ovu temu se može dugo polemisati.
Čest argument mnogima je da i novi diskovi, kao takvi, imaju mogućnost da propadnu za kratko vreme.
Svedoci smo da diskovi odredjenih proizvodjača imaju višedecenijsku upotrebu, a i dan danas čine se neuništivim, jer pišu i brišu podatke.
Medjutim zamislimo da je ovakav disk deo jednog vaznog RAID sistema, bio bi trula jabuka u korpi sa zdravim paradajizima, crna ovca, bela vrana…
Naše mišljenje je da ovakav disk može poslužiti kao alternativno sredstvo za manje vażne bekape, povremeno korišćenje koje na kraju dana ipak nije najpouzdanije.
Svakako ih treba izbegavati za profeisonalnu upotrebu, a i rok trajanja je upitan na ovim prepravljanim diskovima.

Ostajemo pri našem stavu da su najsigurniji podaci oni čiju kopiju posedujemo na dva različita mesta u isto vreme i toga ćemo se pridržavati i u budućnosti.

Janko Janićijević
Marketing menadžer
HelpDisc

Pre par godina stigao nam je na dijagnozu hard disk od 1.8 inča koji se koristio u ručnim kamerama (kamkorderima). Ovaj hard disk se ništa nije razlikovao od sličnih uređaja, osim što je posetio najveći planinski venac na planeti – Himalaje.

Planinar je želeo da snimi svoj uspon ne sluteći da će se išta loše desiti sa kamerom, barem ne sa hard diskom.

I desilo se.

Na velikim visinama vazduh je toliko proređen da je ljudima potreban dodatan izvor kiseonika. Najviša planina Mont Everest je visoka oko 8.850 metara, a na toj visini procenat kiseonika je na 30% u odnosu na nivo mora.

Ono što planinaru nije palo na pamet jeste da je i hard disku unutar kamere potreban vazduh da bi funkcionisao.

 

Kako hard diskovi rade?

 

Hard diskovi su mehatronički uređaji namenjeni skladištenju podataka. Podaci se čitaju i upisuju magnetnim putem, za razliku od DVDa koji koriste optičke metode ili SSDa koji je baziran na tehnologiji čipova.

Podaci na hard disku su skladišteni na pločama (platters), a elementi koji ih upisuju/čitaju nazvani su glave (heads).

Kada se ploče zavrte, a to mogu da budu brzine od 5.400 do 15.000 obrtaja u minuti, glave ’’lebde’’ na razdaljinama manjim od 100 nanometara iznad ploča da bi mogle da čitaju ili upisuju podatke.

Da bi sve ovo moglo da funkcioniše potreban je vazduh.

Kada se ploče zavrte stvara se takozvani ’’vazdušni jastuk’’ koji služi da održava glave na stabilnoj razdaljini iznad ploča. Ukoliko nema vazduha, nema ni mogućnosti da glave lebde i upisuju/čitaju podatke.

Ovo je razlog zašto hard diskovi ne mogu raditi u vakuumu ili prostoru sa razređenim vazduhom.

 

Šta se tačno desilo sa hard diskom u kameri?

Kako se povećavala visina na kojoj je planinar bio, tako je i vazduh bio sve ređi. Svako uključivanje kamere otežavalo je posao za hard disk jer ploče nisu mogle da pravi potreban vazdušni jastuk.

Ovo je verovatno moglo da se primeti neuobičajenim zvukom prilikom rada hard diska, ali je on smešten u unutrašnjost kamere, pa je to prošlo neopaženo.

U jednom trenutku glave su dodirnule ploče što je uzrokovalo gotovo trenutno oštećenje. Kako se disk još uvek vrteo, tako su glave grebale sve veću i veću površinu, da bi na kraju ostale “brazde“ na pločama.

Kamera je radila, ali hard disk nije više mogao da skladišti snimak.

 

Disk od 1.8“

Kako je prošlo spasavanje podataka sa kamere?

 

Ogrebane ploče jesu jedan od najtežih kvarova, gde je šansa za vraćanje podataka mala.

Ovakav problem se može dijagnostifikovati karakterističnim zvukom hard diska, gde i sam korisnik u tom trenutku može prepoznati da nešto nije u redu.

U nekim slučajevima je moguće parcijalno spasavanje, što znači da delimičan procenat podataka može da se izvuče upotrebom specijalnih mehaničkih alata, tehnika i softverskih rešenja ukoliko ploča nije pretrpela velika oštećenja.

Da bi se podaci izvukli potrebno je da se disk prvo mehanički osposobi za rad, a to znači da se glave zamene i onda ceo sadržaj klonira.

Nažalost, stepen oštećenja ploča hard diska iz kamere je bio veliki.

Dokaz uspona sa Himalaja ipak nije sačuvan.

 

Miloš Gizdovski
Marketing menadžer
HelpDisc