Već gotovo dve decenije, savetujemo naše klijente o važnosti pravilnog postupanja sa uređajima za skladištenje podataka. Preporučujemo prekid korišćenja problematičnih uređaja odmah kako bi se sprečili dalji problemi sa unutrašnjom mehanikom diska ili nepovratno uništenje sačuvanih podataka. Savetujemo izrađivanje redovnih rezervnih kopija, što znači da bi podatke trebalo skladištiti na više medija. Samo po sebi bi trebalo da bude jasno da uređaj koji sadrži važne podatke treba zaštititi od lomljenja i fizičkih oštećenja. Međutim, povremeno dobijamo uređaje na dijagnostiku u tako lošem stanju da su znaci ozbiljnih fizičkih oštećenja očigledni na prvi pogled.
Metalno kućište diska je prilično robusno i otporno na spoljne uticaje i oštećenja, obezbeđujući zaštitu delikatnih komponenti unutar diska (magnetnih ploča, glava, motora) tokom izvođenja njihovih složenih funkcija. Međutim, ovo ne znači da je nemoguće fizički oštetiti spoljno kućište tvrdog diska, kao što je dokazano uspešno razbijenim uređajem koji je stigao u HelpDisc radi spasavanja podataka.
Disk o kojem je reč je proizvod kompanije Seagate, model ST1000LM049, iz porodice Rosewood A5. Nakon pažljivog pregleda unutrašnjih komponenti pomenutog diska, naši inženjeri primetili su značajnu količinu čestica prašine i sitnih metalnih strugotina. To je dovelo do zaključka da je uređaj prethodno nepravilno otvaran. Nakon daljeg pregleda, došli su do zastrašujućeg saznanja: sama magnetna ploča je oštećena i blago iskrivljena! S obzirom na to da su glave za čitanje/pisanje izuzetno osetljive i delikatne, deformacije na magnetnim pločama predstavljaju značajan rizik od njihovog uništenja prilikom pokušaja izvlačenja podataka. Deformacije na površini magnetne ploče je skoro nemoguće uočiti golim okom. Da bismo ih locirali, koristili smo pravougaoni šablon koji se reflektuje na površini ploče, zajedno sa značajnim optičkim uvećanjem. Možete li ih i Vi primetiti?
Spašavanje podataka sa oštećenih ploča
U stanju kakvom jeste, ploča je pažljivo premešten unutar naše laboratorije u identično funkcionalno kućište u pokušaju da se spase što je moguće više podataka. Zatečene strane čestice su uporno dolazile u kontakt sa magnetnim glavama, dodatno otežavajući proces izvlačenja podataka. Naš inženjer je više puta prekidao postupak spasavanja kako bi pažljivo očistio minijaturne glave pod mikroskopom pre nego što bi nastavio sa radom na uređaju.
Godine iskustva, profesionalni alati i velika doza strpljenja rezultirali su visokim procentom spasenih podataka sa ovakvog kompromitovanog uređaja. Uspešno smo spasili oko 75% vrednih podataka!
Zaključak
Kada uređaj za skladištenje podataka doživi kvar, proces spasavanja podataka uključuje niz delikatnih operacija koje se protežu od dijagnostikovanja problema do postizanja konačnih rezultata spasavanja podataka. Potrebni su specijalizovani softverski i hardverski alati, kao i vešt tim stručnjaka sa značajnim znanjem i iskustvom. Svako nesavesno rukovanje neispravnim uređajem od strane neiskusne osobe može ozbiljno ugroziti šanse za uspešno spasavanje važnih podataka.
Svakodnevno spašavamo podatke sa hard diskova čija oštećenja, načinjena lošim rukovanjem, slučajno ili namerno, otežavaju, a ponekad u potpunosti onemogućavaju profesionalno spasavanje podataka. Odlučili smo da jedan takav slučaj obelodanimo.
Ako su vlasnici na nekoj od ploča diska ostavili tragove prstiju ili upotrebe šrafcigera, to predstavlja tehnički, ali ne i etički problem. Situacija se drastično pogoršava ukoliko su takve greške uzrokovali „profesionalni“ spašavači. To dovodi do povećanja broja poslova koji zahtevaju detaljnu analizu i dugotrajne „specijalne“ metode za oporavak podataka. Ipak, uprkos uloženom trudu, nekada nije moguće postići pozitivne rezultate zbog oštećenja nosača podataka.
Poslednji u nizu sumnjivih slučajeva je hard-disk koji je pre naše kompanije bio u „profesionalnom“ servisu za spasavanje podataka, koji je kao i klijent, izvan Srbije. Klijent nam je uređaj poslao na standardno spasavanje nesvestan pogoršane situacije u kojem je njegov uređaj bio posle prethodnog neuspelog spasavanja podataka. U pitanju je uređaj WD10TMVW – 11ZSMS5, kompanije Western Digital, iz familije „Helios“, u kojem se na tri ploče nalazi šest površina za skladištenje podataka i isto toliko glava za upis i čitanje podataka. Po započinjanju standardne procedure ovaj pacijent hard-disk je pokazivao neuobičajne simptome.
Misterija obrnutih ploča
Prilikom početnog pregleda, površine diska nisu pokazale velika oštećenja, a glave uređaja nisu signalizirale nepravilnosti. Međutim, pristup Servis Area (SA) na disku nije bio moguć. Nakon dublje analize, pretpostavili smo da je prethodno manipulisano sa pločom na kojoj je smešten firmver. Pretpostavka je bila da je „neko“, možda nesmotreno, obrnuo tu ploču. Naša pretpostavka se ispostavila tačnom, otkrivši (zlo)čin nepoštovanja prema klijentu i njegovim podacima.
Kada smo pristupili firmveru i podacima sa jedne ploče, ostale ploče su i dalje bile nedostupne. Tada smo se prebacili na analizu ostalih površina. Vizuelnim pregledom smo na dve površine ustanovili sitna oštećenja i ogrebotine, dok je jednoj od površina postojala je i uočljiva kružna ogrebotina. Analizirajući ovu situaciju, naši inženjeri su pretpostavili da je prethodni serviser obrnuo najviše oštećenu ploču. Moguće je da je to uradio s namerom da sakrije oštećenja na gornjoj površini, zamenivši je sa drugom pločom koja je „na oko“ bila u boljem stanju.
Pretpostavka se opet pokazala tačnom i uskoro smo imali pristup svim podacima. Proceduralno, podaci su prvo čitani bez pristupa površinama sa oštećenjem, a posle „specijalnog tretmana“ oštećenih površina, pristupili smo i čitanju sa njih. Trudom i zalaganjem, te upotrebom „specijalne metode“ – naši inžinjeri su klijentu spasili 164 GB vrednih podataka Od ukupno 20459 fajlova, 1866 fajlova bilo je oštećeno lošim sektorima, što smo utvrdili koristeći beta verziju našeg novog softvera za proveru integriteta spasenih podataka.
Svaka intervencija na hard disku, pogotovo na njegovim mehaničkim delovima, zahteva specijalizovano znanje i alate. Manipulacija podacima nije igra a nestručan pristup spašavanju često dovodi do daljeg oštećenja i može nepovratno uništiti podatke. Takvi pokušaji ne samo da ne daju rezultate, već stvaraju i veće probleme, što povećava vreme i troškove potrebne za oporavak podataka.
Stoga apelujemo na sve kolege spašavače da, ukoliko nisu u mogućnosti da reše problem, ne pokušavaju da sakriju svoje greške jer time samo produbljuju problem i onemogućavaju spašavanje podataka. Ili možda ne…
Nedavno nam je na dijagnozu kvara stigla veoma zanimljiva micro SD kartica. U pitanju je SanDisk Ultra® microSDXC UHS-I od 400 GB.
Interesantno je to što je u pitanju uređaj malih dimenzija, ali ogromnog kapaciteta. Ova micro sd kartica je bila jedna od prvih s kapacitetom većim od 256 GB. I donela je korisnicima znatno širi spektar mogućnosti za skladištenje i prenos podataka. Kada se pojavila, 2017. godine, prosečan kapacitet hard diskova bio je između 1-2 terabajta. U to vreme, SSD uređaji „težili“ su u proseku tek između 256 GB i 512 GB.
Iako se pomenuti uređaji razlikuju po svojoj nameni i funkciji vidi se da je, u svoje vreme, ova micro sd kartica korisnicima nudila više skladišnog prostora od prosečnog SSD-a. Takođe, bila je kompaktnija, što je značajno olakšalo prenos podataka sa jednog uređaja na drugi. Uz to, odgovarala je većini uređaja koji su podržavali microSD kartice, uključujući telefone, tablete, kamere, video gejming konzole, itd.
SanDisk Ultra micro SD (kliknite na fotografiju za uvećani prikaz)
Micro SD problematika
Nakon što smo je primili, ustanovili smo da je kartica imala problem sa pristupom memorijskim lokacijama, koji je profesionalnom intervencijom naših inžinjera prevaziđen. Izvestan broj sektora, njih oko stotinu, nije mogao biti iščitan zbog prisustva tzv. „loših sektora“ (bad sectors).
Iz tog razloga, bili smo prinuđeni da karticu iskloniramo na PC 3000 portablu.
SanDisk micro SD kartica (kliknite na fotografiju za uvećani prikaz)
Ista kartica sa druge strane (kliknite na fotografiju za uvećani prikaz)
Ova micro sd kartica je u prethodnih 6 godina bila deo Nintendo Switch konzole i radila je besprekorno sve do pojave problema sa bad sectorima. Da su se loši sektori proširili, vlasnik bi trajno izgubio mnoštvo save fajlova iz video igara koje je igrao.
Uspešnom intervencijom naših inženjera, spašeno je preko 140gb podataka a zatim je sav sadržaj iskopiran i vraćen zadovoljnom vlasniku.
SD kartica na PC 3000 portablu (kliknite na fotografiju za uvećani prikaz)
Kao što smo u jednom od ranijih tekstova objasnili, micro sd kartice nisu pouzdani čuvari podataka. Naročito u poređenju sa drugim oblicima skladištenja poput SSD-a ili eksternih hard diskova. Ove kartice mogu biti podložne raznim problemima poput brisanja podataka, oštećenja fajlova ili oštećenja same kartice. Stoga se preporučuje redovno pravljenje sigurnosnih kopija podataka sa mikro SD kartica i njihovo skladištenje na drugim, pouzdanijim medijima.
U slučaju da i Vi imate sličan problem ili ste obrisali sadržaj sa svoje micro sd kartice, kontaktirajte nasi dobićete brzu i profesionalnu procenu kvara, potpuno besplatno.
Već nakon prve etape prolaska kroz Državni data centar u Kragujevcu, naša očekivanja o tehničkim mogućnostima ovog mesta bila su uveliko prevaziđena ali još uvek nismo došli do cilja posete. Od njega nas je delio set pitanja na koje je odgovore mogao pružiti samo dijalog između čuvara podataka – i onih koji podatke spasavaju.
Zato smo razgovarali s gospodinom Danilom Savićem, direktorom DATA CLOUD TECHNOLOGY d.o.o. (u daljem tekstu DCT) i čovekom sa više od 20 godina iskustva u oblasti informacionih tehnologija i čuvanja podataka.
Danilo Savić, direktor DATA CLOUD TECHOLOGY d.o.o. iz Kragujevca
Objasnio nam je da se u asortimanu usluga DCT-a nalaze:
Telehousing (ko-lokacija) – podrazumeva izdavanje praznog prostora u okviru Data centra komercijalnim korisnicima koji poseduju sopstvenu IKT opremu, ili mogućnost da Data centar nabavi i poveže opremu za njih.
Usluge iznajmljivanja virtualnog data centra tj. Cloud usluga tipa IaaS (infrastructure as a Service). U pitanju su pojedinačni virtualni serveri sa adekvatnim procesorskim, memorijskim i storage kapacitetima.
U kragujevačkom Data centru postoje dva nezavisna privoda za telekomunikacije. Oni omogućavaju korisniku da nakon što iznajmi prostor za sopstvene servere (ili serverske resurske Data centra) samostalno određuje njihov sadržaj, izgled i namenu putem interneta 24h, svakog dana.
Bili smo na pogrešnom tragu…
Nakon te informacije, shvatili smo da smo u Kragujevac došli s pogrešnom premisom, misleći da se u ovom Data centru prvenstveno iznajmljuju računarski resursi. I da su svi podaci korisnika hostovani na opremi koja je u vlasništvo ove ustanove, dok se ujedno na lokalnom Cloudu čuva backup korisničkih podataka. Bili smo u krivu, jer su umesto hardverskih, glavni kvalitet kragujevačkog Data centra zapravo tehničke karakteristike – besprekorno napajanje i hlađenje koji omogućavaju neprekidni rad korisničkih servera u svim uslovima.
Ovo saznanje nas je zateklo i otvorilo sijaset pitanja. Recimo, šta se događa u slučaju gubitka podataka uzrokovanih kvarom hardvera na serverima korisnika koji se odluče za usluge ko-lokacije? Dobili smo odgovor da je DTC odgovoran za gubitak podataka samo u slučaju da je uzrok kvara potpuni prestanak napajanja. A to je, kako smo već u prvom delu teksta ustanovili – praktično nemoguće. Po rečima našeg sagovornika, u smislu podele odgovornosti, linija razgraničenja je PDU letva (Power Distribution Unit) na rack ormanu korisnika. Sve što se dogodi od PDU letve do napajanja korisnika ne spada pod jurisdikciju DCT-a. Dakle, sam po sebi nečiji server u kragujevačkom Data centru nije backup jer to su dve odvojene usluge. Pa ukoliko je korisniku koji se odluči na ovu vrstu usluge neophodan backup potrebno je da zakupi prostor na DCT backup serveru ili ga napravi na alternativnoj lokaciji.
Prijemno odeljenje Državnog data centra u Kragujevcu
Unutar hola Državnog data centra
Za korak ispred problema
U čemu se onda ogleda svrha Državnog data centra u Kragujevcu? Pa, sasvim je jednostavno. Tokom planiranja ovog objekta uzeti su u obzir svi faktori rizika od gubljenja podataka. Njegova infrastruktura garantuje neprekidno napajanje, hlađenje i isključuje mogućnost prekomernog pregrevanja uređaja tokom rada servera ogromnih kapaciteta. U potpunosti je rešen i problem pitanja energetske efikasnosti, što je od vitalnog značaja korisnicima usluga. Putem sistema nadzora, inženjeri Data centra prate aktivnost na mreži i brzo reaguju u slučaju nekog pokušaja kompromitovanja servera. Sve navedene komponente doprinose smanjenju rizika od nezgode. Zato izbor ove lokacije za skladištenje podataka korisnicima obezbeđuje nesmetani kontinuitet u poslovanju i radu važnih portala i aplikacija.
Sve gore navedeno znači da se pri nedostatku optimalnih uslova (protok vazduha u serveru, povećano pregrevanje diskova) smanjuje radni vek uređaja za skladištenje podataka. Bez obzira na njihov kapacitet. Povećanjem broja diskova – raste i radna temperatura servera. To u neadekvatnim uslovima uvek dovodi do kvara. Recimo, čuvanje servera u neuslovnim prostorijama je čest razlog za otkazivanje RAID-a u mnogim firmama koje donose diskove na spašavanje u HelpDisc. U kragujevačkom Data centru – takav scenario jednostavno nije moguć. Ovde se podjednako brine o svakom aspektu čuvanja podataka. I sve što od kvarova uređaja za čuvanje možete da zamislite – neko je već predvideo i sprečio nizom preventivnih mera.
Remote hand asistencija
Naravno, i dalje postoji mogućnost da otkaže neki od diskova iz servera korisnika usluga ko-lokacije. Ako se to dogodi, moguće je aktivirati dodatnu servisnu uslugu, tj. mogućnost „remote hand“ tehničke podrške i asistencije na daljinu. U tom slučaju, nakon što od korisnika dobiju zahtev u vidu tiket forme, dežurni inženjeri Data centra otvaraju njegov rack orman i menjaju oštećen disk. A nakon toga u tiket formu uploaduju video dokaz o svojoj aktivnosti. Na taj način se brzo otklanja kvar, bez potrebe da vlasnik servera fizički dolazi u Kragujevac.
Fotografija sa sajta shutterstock.com
Korisnici i značaj backupa
Besprekorni potencijal ovog projekta prepoznat je od strane mnogih državnih, ali i komercijalnih korisnika. Počev od Vlade republike Srbije, njenih resornih ministarstava pa sve do lokalnih samouprava. Oba državna centra su uz Vladu deo Komunikacionog prstena. To znači da se svi podaci beleže istovremeno u Beogradu i Kragujevcu, na više fizički razdvojenih backup lokacija.
Pregršt je korisnika i iz komercijalnog sektora. Od giganata svetske IKT industrije, preko najvećih IT kompanija s ovih prostora, mnogi su našli svoje mesto pod digitalnim kišobranom kragujevačkog Data centra. Njegovi korisnici su telekomunikacione kompanije, banke, kladionice, televizije ali i drugi uspešni privrednici kojima je imperativ bezbednost sopstvenih podataka. Sve u svemu, sadržaj prostorija Data centra u Kragujevcu je ogledalo srpske, ali i svetske privrede u malom. U dobroj meri je to zasluga gospodina Savića i njegovog tima stručnjaka koji svojim radom ispisuju uspešnu poslovnu priču.
Neizmerno smo im zahvalni jer su nam omogućili da vidimo na koji način brinu o podacima svojih korisnika. Kao česte svedoke paušalnog pristupa čuvanju podataka raduje nas što ima i pozitivnih primera i savršenih uslova čuvanja u kojima se svakom detalju pridaje na značaju. To nas u HelpDisc-u dodatno ohrabruje u želji da nastavimo rad na afirmaciji značaj backup-a. Jer, koliko god da su dobri uslovi u kojima se podaci čuvaju – najbolje su sačuvani oni koji imaju rezervnu kopiju. Nama se u praksi tako nešto dokazalo mnogo puta za gotovo dve decenije svakodnevnog rada s klijentima.
Na kraju, evo i jedne zanimljivosti. U prethodnih 7 dana imali smo preko 30 upita za spasavanje podataka od strane onih koji su mislili da „neće valjda njima“ da se desi gubitak važnih podataka. A desio se. Iako su mogli da ga spreče čuvanjem rezervne kopije.
Zato, ništa ne prepuštajte slučaju. Radite svoj backup na vreme, pre nego što za to bude kasno.
Državni data centri pružaju infrastrukturu za centralizovano skladištenje i upravljanje velikim količinama podataka koje generišu državne institucije i komercijalni korisnici. U Srbiji ih ima dva. Primarni, ali znatno manji se nalazi u Beogradu, u Katićevoj ulici. A kao novi ukras na privrednoj mapi Kragujevca, pre nešto više od dve godine „nikao“ je daleko ambiciozniji i veći objekat sekundarnog Državnog data centra (DDC). U okviru njega, u prostoru koji je namenjen komercijalnim korisnicima posluje privredno društvo DATA CLOUD TECHNOLOGY d.o.o. Njegov osnivač i jedini član je – Vlada Srbije. Izgradnja ovog objekta počela je mnogo pre prve lopate cementa. A „temelj“ je bila ideja da se Srbija osavremeni najvećim data centrom u okruženju. Prilikom izbora lokacije u Kragujevcu, trebalo je ispoštovati niz preduslova i odabrati položaj koji je geopolitički siguran i održiv na duže staze. Simbolično, tako je prva prestonica moderne Srbije dobila priliku da u budućnosti postane i digitalni centar Balkana.
Mi u HelpDisc-u svojim klijentima stalno potenciramo neophodnost i značaj backupa, pa smo izrazili želju da saznamo više o čuvanju podataka na najvišem profesionalnom nivou. Naša inicijativa se preklopila s današnjim obeležavanjem Svetskog dana backup-a (31. mart). I naišla je na razumevanje odgovornih iz kompanije DATA CLOUD TECHNOLOGY(DCT), koji su nam organizovali vođenu posetu Državnom data centru. Zato smo, u osvit proleća pošli u Kragujevac, u goste kolegama iz srodnog esnafa.
Delegacija HelpDisc-a u poseti Državnom data centru i kolegama iz DATA CLOUD TECHNOLOGY d.o.o.
Bezbednost i tehnički aspekti DDC-a u Kragujevcu
Ljubazni domaćini iz DCT-a su se svojski potrudili da nam pruže odgovore na sva postavljena pitanja, pa ćemo priču o poseti objaviti u dva nastavka. Prvi će se, kako podnaslov kaže, baviti pitanjem bezbedonosno tehničkih aspekata. A u drugom deću ćemo više pažnje pokloniti čuvanju podataka, komercijalnim korisnicima i značaju backupa.
Po rečima gospodinaSrđana Simovića, tehničkog direktora DCT-a, studiju izvodljivosti i projekat izgradnje Data centra radile su britanske konsultantske kompanije Deloitte i Arthur D Little (ADL). A sam posao izgradnje pripao je domaćoj građevinskoj firmi Mašinoprojekt Kopring.
Izbor lokacije
Prilikom projektovanja moralo se voditi računa o tome da objekat:
bude na različitoj rasednoj zoni u odnosu na primarni data centar u Beogradu
nije na redovnoj trasi avio letova
bude udaljen više od 800m od auto puta, pruge ili vojna baze.
nije na području koje je plavilo u zadnjih sto godina.
nije u blizini hemijske industrije, istraživačke laboratorije, deponije ili brane.
da se u okviru 1600 metara od objekta ne nalaze aerodrom, fabrika vojne industrije i fabrika municije.
nije u blizini fabričkih postrojenja i industrijskih presa koje bi svojim radom izazvale podrhtavanje tla.
Državni data centar u Kragujevcu izgrađen je za svega 18 meseci. Smešten je u dva objekta, ukupne površine od 14000 m2 i instalirane snage kapaciteta 14 MW. Prvi, veći objekat je delom namenjen za državne institucije, ministarstva, agencije i lokalne samouprave. Ali deo tog prostora opredeljen je za komercijalne korisnike. U susednom, manjem objektu nalazi se izdvojeni data centar koji koriste službe bezbednosti. (MUP, vojska i BIA). Po rečima našeg sagovornika, još od idejnog rešenja postojala je ambicija da ovaj poduhvat postane data centar klase TIER 4, tj. da ispunjava najviše svetske standarde pouzdanosti. Na tom putu kojim se ređe ide, Data centar je uspešno prošao niz profesionalnih sertifikacija. Počev od standardne ISO 9000, zatim ISO 27001 (informaciona bezbednost), ISO 27701 (zaštita podataka o ličnosti), pa sve do ISO 22301 (business continuity) i SOC 2 (kontrola poverljivosti, integriteta, raspoloživosti, privatnosti i bezbednosti).
Zahvaljujući tome u njemu su danas, između ostalog, pohranjeni podaci o socijalnom osiguranju 6,5 miliona građana Srbije.
Sertifikati koji svedoče o uspešnom poslovanju Državnog data centra
Infrastruktura i sistemi napajanja
U izgradnju, infrastrukturu i naponsku zaštitu Data centra do sad je investirano 55 miliona eura, pa unutrašnjost zaista pleni svojim futurističkim izgledom. Recimo, da bi se ušlo u tehnološki deo objekta, mora se proći kroz interlocker. To je kabina koja meri težinu na ulazu i izlazu u tehnički deo. Kroz njih nas je proveo elektroinženjer energetike, gospodin Nenad Kostadinović. U Državnom data centru, on se bavi elektro-napajanjem, klimatizacijom i sistemima tehničke zaštite.
Saznali smo da se u šest modula (fizički odvojenih jedinica/soba) nalazi se po 160 rack ormana. Rack je naziv za konstrukciju koja se koristi za smeštaj i organizovanje hardverske opreme u data centru, kao i za omogućavanje efikasnog upravljanja kablovima, napajanjem i hlađenjem. Ukupan kapacitet DDC-a je 1080 rack ormana. Od toga, 960 se nalazi u većoj, a 120 rack ormana u manjoj zgradi. Trenutno je zauzeto 320 rackova, a očekuje se da će do 2025. godine svi kapaciteti biti popunjeni.
Objekat DDC-a izgrađen je na principu 2N redundanse, tj. koncepta duplih sistema, koji se paralelno koriste. On osigurava pouzdanost i zaštitu od kritičnih kvarova, jer u slučaju kvara jedne komponente nadzora ili napajanja, druga komponenta nastavlja rad bez prekida. DDC se napaja preko dva nezavisna energetska voda koji dolaze sa različitih trafo stanica. U slučaju da nestane mrežno napajanje, svakom modulu pripada dva agregata pojedinačne snage od 2 MW. Vremenski međuprostor do njihove pune aktivacije popunjava UPS (Uninterruptible Power Supply). Postoje četiri UPS-a po modulu, a snaga svakog od njih je 500 KW. Pri punom opterećenju autonomija UPS-a je 12 min, a pri opterećenju od 150% je oko jednog minuta. To je vreme potrebno da se pokrenu agregati, koji bez dosipanja goriva mogu da rade 96h.
Sistemi nadzora i zaštite od požara
Ništa manje nisu impresivni ni sistemi tehničkog i informacionog obezbeđenja ovog objekta. . Iz NOC-a (Network Operations Center), preko najsavremenijih informacionih sistema za monitoring, kontinuirano, u režimu 24/7, prate se rad servera, komunikacije i relevantnih statusa opreme i servisa. Sva oprema za nadzor je redudantna, a pristup pojedinim prostorijama je ograničen sistemom čitača kartica. Uspostavljeni su protivprovalni sistemi a prostorna zaštita objekta pokrivena je gustom mrežom termovizijskih kamera. Od prvog aprila, kao dodatna mera obezbeđenja, na objektu će biti raspoređeni i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
A kad je reč o kvalitetu zaštite od požara odmaklo se ne korak, već celo jedno šumadijsko kolo dalje od onoga što smo očekivali.
Kompletan prostor u Kragujevcu izgrađen je od samogasivih panela a električna instalacija u potpunosti izvedena halogen free kablovima. Postoji sistem detekcije požara i oglašavanja alarmnih sirena. U slučaju nezgode, vatrena stihija se sputava pomoću gasa NovecTM1230. On apsorbuje toplotu plamena, pri čemu se koncentracija kiseonika ne smanjuje značajno, pa ne deluje štetno na zaposlene ako bi se u slučaju nezgode našli u istoj prostoriji. Uz to, sve sobe imaju ugrađene sisteme rasteretnih klapni, kako bi se prilikom velike promene izjednačio pritisak spolja i unutar prostorije.
Fotografija preuzeta sa sajta kompanije DATA CLOUD TECHNOLOGY
Superkompjuter i super iskustvo posete
U lavirintu prostorija kragujevačkog Data centra, hostovana je prva srpska platforma za razvoj veštačke inteligencije. I drugi najjači superkompjuter na Balkanu, snage 5,5 petaflopsa. U pitanju je akvizicija vredna preko dva miliona dolara, proizvod korporacije Nvidia, koja je trenutno na raspolaganju samo naučnoj zajednici. Po unapred utvrđenom rasporedu fakulteti, instituti i tehnološki parkovi koriste pune kapacitete njegove neuronske mreže. Ova moćna platforma je supstrat na kojoj će se razvijati klice ideja koje mogu preoblikovati i olakšati sve aspekte života.
Tokom ove vođene posete prošli smo kroz “srce” superkompjutera i videli skupe i efikasne sisteme zaštite i napajanja. Imali smo osećaj da smo izmešteni bar 30 godina u lepšu budućnost. I nije bilo dileme, Državni data centar u Kragujevcu je prava stvar koja se događa u pravo vreme. Jer u doba kad planeta rotira oko tehnoloških inovacija, Data centri nisu luksuz već nasušna potreba u procesu obrade i čuvanja podataka. Oni su vetar u jedra digitalnom razvoju privrede i kičma ekonomskog napretka svakog modernog društva.
Bili smo na pola obilaska i već smo dobro “nahranili” oči, a “glavno jelo” nas je tek čekalo. I tek smo trebali da saznamo ono što je zapravo bio razlog naše posete – kako se čuvaju podaci u Državnom data centru.
Pre samo mesec dana pisali smo o hard disku iz 1991. godine sa kog smo uspešno spasili podatke. Međutim, tu nije bio kraj našim susretima sa „dinosaurusima“ koji pokreću industrijske mašine.
Tematski, ovaj blog se polako pretvara u History channel. Ili neku od ranih epizoda emisije Opstanak, jer nam je na sto sleteo jastreb iz familije Seagate. Konkretno, model ST11200N, poznatiji kao Hawk (jastreb). Ono što ovaj uređaj čini zanimljivim je njegov SCSI („scuzzy“) interfejs. SCSI standard se danas retko koristi u potrošačkom hardveru. Zamenio ga je SAS standard. Na ovom disku interesantni su i njegov kapacitet od 1,05 GB i to što je u pitanju uređaj star oko 30 godina koji je sve do nedavno radio besprekorno.
Kloniranje i kopiranje podataka
Odmah po prijemu, naši data recovery inženjeri su ustanovili da je disk već prethodno otvaran i da su mu jumperi pogrešno postavljeni. To smo ispravili.
Nakon toga, započeta je procedura kloniranja i svi sektori su isklonirani uspešno. (Ukupno 2 051 460 sektora). Po obavljenom kloniranju, klijent je poslao identični hard disk, na koji smo kopirali spašene podatke kako bi taj niz informacija ponovo bio u stanju da pokrene interni upravljački software / podigne sistem mašine.
Mi u HelpDisc-u se bavimo spašavanjem podataka, ali na zahtev klijenta možemo i da napravimo klon hard diska. Nažalost, ne postoje garancije da će on biti butabilan i da će moći da podigne sistem kao originalni disk pre kvara. Faktora i komponenti koje na to utiču je mnogo, a hard disk je samo jedna od njih.
Putanja koju hard disk pređe od kvara do spasavanja podataka nije uvek brza i najsigurnija. Naročito kad na njoj HelpDisc nije prva stanica, pa nam na dijagnostiku dolaze više puta otvarani uređaji.
Tokom skoro dve decenije rada, nagledali smo se raznih posledica loših pokušaja spasavanja podataka. Poput ovog, kad je na dijagnostiku stigao hard disk poklopca oglodanog otvaračem za mesni narezak! Ili kamenom. To su pretpostavke. U HelpDisc-u koristimo isključivo profesionalne alate, pa možemo samo da nagađamo čime je ovo varvarstvo izvršeno. A čini nam se da su i naši klijenti i iz požara i poplava vadili diskove manje oštećene spoljašnjosti. Zaključite sami.
Oštećen hard disk na radnom stolu
Poklopac oštećenog diska
Bez alata nema ni zanata
Uprkos poteškoćama i ovom poslu smo pristupili krajnje profesionalno. Prvi problem s kojim smo se suočili bilo je skidanje poklopca hard diska. Osim što nije imao alat, onaj ko je otvarao disk nije imao ni strpljenja ni da odšrafi poslednji šraf, već je samo iščupao poklopac preko njega. To je bio još jedan u nizu alarma da će se ovaj posao završiti neuspešno.
Stanje poklopca hard diska
Šraf preko kog je bio iščupan poklopac
Situacija nije bila bolja ni kad smo mi otvorili disk. Čekala nas je prašnjava i izgrebana ploča, obeležena otiskom prsta „umetnika“ koji je tako potpisao nered koji je ostavio za sobom. Nažalost, šteta je bila totalna. Sve što smo mogli je da posao proglasimo neuspešnim a uređaj vratimo vlasniku. Uprkos svim naporima, ovog puta nije bilo nade da se podaci mogu spasiti.
Ogrebana ploča puna prašine i otisaka prstiju
Hard disk u posudi za odlaganje
Mi u HelpDisc-u smo veoma obazrivi kada govorimo o mogućnostima za spasavanje podataka. Imamo i alat i znanje, ali ne obećavamo ništa van opsega onoga što možemo da učinimo. A trudimo se da spasemo sve što je moguće. Međutim, da bismo u tome i uspeli, potrebno je da u slučaju gubitka podataka klijenti uređaje odmah šalju nama, a ne kao štafetu od jednog do drugog servisa da bi na kraju ona izlupana stigla do nas. Jer tad je uglavnom već kasno za spasavanje.
Nedavno nam je na dijagnostiku stigao zanimljiv hard disk. U pitanju je Western Digital Tidbit 30 WDAB130-000, kapaciteta 32 mb. Proizveden je krajem oktobra 1991. godine.
Ovaj uređaj je neumorno radio preko 30 godina u industrijskim uslovima. Bio je srce i mozak CNC mašine. Kvalitet njegove izrade se ne može dovesti u pitanje. Što bi se reklo – Old but Gold. Jer teško je i zamisliti da će neki od novih diskova ogromnih kapaciteta steći uslov za penziju i biti „radno sposoban“ za trideset i više godina.
Besprekorni niz nedavno mu je prekinulo „lupanje“ unutar uređaja. Tokom dijagnoze utvrdili smo da ga je prouzrokovao mehanički kvar. Tačnije, zaglavljen ležaj motora hard diska.
Uprkos zastareloj tehnologiji izrade uređaja, problem je rešen. Zatim su podaci spašeni sa ovog diska klonirani na identični hard disk koji nam je klijent dostavio. A kasnije i na dodatni uređaj za prenos podataka – kao disk imidž kopija.
Godinama je ovaj hard disk držao korak sa mnogo savremenijim uređajima ali nakon kvara više nije za dalju upotrebu. Međutim, ono što slučaj čini zanimljivim su (za današnje potrebe) njegov izuzetno mali kapacitet i starost. U vreme kada se proizvode diskovi suludih brzina i kapaciteta, korisno je osvrnuti i na vintage uređaje daleko skromnijih performansi, poput ovog.
Monolitna konstrukcija fleš diskova nastala je iz potrebe za smanjivanjem fleš memorija. I to sabijanjem njihovih komponenti u manji i (teoretski) izdržljiviji silikonski čip. Takozvani monolit. U njegovoj izradi se odustalo od tradicionalnog formata integrisanog kola za NAND fleš.
I to je njegov ključni nedostatak. Makar što se data recovery-ja tiče.
Ukoliko je u pitanju gubljenje podataka zbog problema logičke prirode moguće je neispravnom monolitu pristupiti preko PC-3000 III portabla. Zatim se ulazi u postupak kloniranja podataka na ispravan disk, sektor po sektor.
Složena popravka monolita
Međutim, u slučaju složenih elektronskih kvarova na monolitu potrebno je sadržaj fleš diska očitati direktno preko pinova. Ovakvo spasavanje zahteva skup i invazivan rad koji oduzima mnogo vremena.
Narodski rečeno to znači ručno lemiti svaki kontakt pojedinačno po unapred definisanim pinout šemama. Kontakti/pinovi su mesta na monolitu preko kojih se prenose signali s podacima za čitanje. Šeme se preuzimaju iz baza podataka kompanija čije napredne softvere koristimo.
U želji da taj proces ubrza, HelpDisc je nabavio Ace LabSpider board adapter koji nudi drugačiji način „vezivanja“ pinova. Inženjeru je omogućeno da po signalima rasporedi iglice ovog adaptera, a softverski odredi preko koje iglice će se određeni signali prenositi.
Međutim ni upotreba najnovijih tehnologija ne garantuje uspeh spasavanja podataka sa monolita. To može biti mukotrpan, a opet uzaludan posao koji traje mesecima.
Slika 2: Pristup NAND flešu lemljenjem vodova
Slika 3: Pristup NAND flešu korišćenjem Spider board adaptera
Monolit nije pouzdan
Neupućenom oku svi USB uređaji izgledaju isto. Svi su jednako jeftini i praktični. Ali pokazalo se i nepouzdani, ako je čuvanje važnih informacija u pitanju. S tom razlikom što je, zbog mnogo težeg procesa spasavanja monolitski tip neprikladniji za skladištenje u slučajevima kad je bezbednost podataka prioritet.
Stoga preporučujemo da na fleš memoriju ovog tipa nikada ne čuvate podatke od vitalnog značaja.
Meteorolozi su za ovu nedelju najavili prve snežne padavine. Izreka kaže da ne pada sneg da bi pokrio breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag. Ali, šta raditi kad je to trag prstiju na ploči hard diska?
Da je naš blog kriminalistička serija CSI, ova bi epizoda trajala manje od minuta. A sve zato što je počinilac ostavio svoje otiske na mestu zločina. I bilo bi ga lako pronaći.
Šalu na stranu, slučajevi poput ovog nisu retki. I posledice mogu biti ozbiljne. Do njih dolazi kad disk otvara nestručno lice. U neodgovarajućim uslovima. Pouzdani serviser zna da svako novo pokretanje neispravnog diska uzrokuje dodatna oštećenja. Pa je vrlo verovatno da će vlasnika uređaja odmah uputiti na nas.
Problem nastaje kad disk ode nekome ko ga nepažnjom potpuno uništi. Kao na sledećoj fotografiji.
Mi u HelpDisc-u znamo koliko Vam je bitno ono što čuvate. Iz tog razloga, radimo u strogo kontrolisanim uslovima. A za spasavanje podataka koristimo najsavremenije softvere. I pomoćne alate koje smo sami razvili u okviru brenda HddSurgery. Klijentima smo, na taj način, spašavali čitave karijere i riznice uspomena.
Međutim, nekad su uređaji koji nam stižu na dijagnostiku previše oštećeni da bi se na njima moglo raditi. Nažalost, tako je bilo i ovog puta.
Krivac je identifikovan jer se potpisao na svoje (ne)delo. Ali kažnjen je samo vlasnik. Gubljenjem veoma važnih podataka.
Da se to i Vama ne bi desilo, u slučaju da imate neispravan uređaj, najbolje je da odmah potražite pomoć profesionalaca.
U suprotnom rizikujete, da uz lošu uslugu, na osetljivoj površini ploče diska dobijete i neželjeni autogram palcem i kažiprstom neukog majstora.
