Pre samo mesec dana pisali smo o hard disku iz 1991. godine sa kog smo uspešno spasili podatke. Međutim, tu nije bio kraj našim susretima sa „dinosaurusima“ koji pokreću industrijske mašine.
Tematski, ovaj blog se polako pretvara u History channel. Ili neku od ranih epizoda emisije Opstanak, jer nam je na sto sleteo jastreb iz familije Seagate. Konkretno, model ST11200N, poznatiji kao Hawk (jastreb). Ono što ovaj uređaj čini zanimljivim je njegov SCSI („scuzzy“) interfejs. SCSI standard se danas retko koristi u potrošačkom hardveru. Zamenio ga je SAS standard. Na ovom disku interesantni su i njegov kapacitet od 1,05 GB i to što je u pitanju uređaj star oko 30 godina koji je sve do nedavno radio besprekorno.
Kloniranje i kopiranje podataka
Odmah po prijemu, naši data recovery inženjeri su ustanovili da je disk već prethodno otvaran i da su mu jumperi pogrešno postavljeni. To smo ispravili.
Nakon toga, započeta je procedura kloniranja i svi sektori su isklonirani uspešno. (Ukupno 2 051 460 sektora). Po obavljenom kloniranju, klijent je poslao identični hard disk, na koji smo kopirali spašene podatke kako bi taj niz informacija ponovo bio u stanju da pokrene interni upravljački software / podigne sistem mašine.
Mi u HelpDisc-u se bavimo spašavanjem podataka, ali na zahtev klijenta možemo i da napravimo klon hard diska. Nažalost, ne postoje garancije da će on biti butabilan i da će moći da podigne sistem kao originalni disk pre kvara. Faktora i komponenti koje na to utiču je mnogo, a hard disk je samo jedna od njih.
Putanja koju hard disk pređe od kvara do spasavanja podataka nije uvek brza i najsigurnija. Naročito kad na njoj HelpDisc nije prva stanica, pa nam na dijagnostiku dolaze više puta otvarani uređaji.
Tokom skoro dve decenije rada, nagledali smo se raznih posledica loših pokušaja spasavanja podataka. Poput ovog, kad je na dijagnostiku stigao hard disk poklopca oglodanog otvaračem za mesni narezak! Ili kamenom. To su pretpostavke. U HelpDisc-u koristimo isključivo profesionalne alate, pa možemo samo da nagađamo čime je ovo varvarstvo izvršeno. A čini nam se da su i naši klijenti i iz požara i poplava vadili diskove manje oštećene spoljašnjosti. Zaključite sami.
Oštećen hard disk na radnom stolu
Poklopac oštećenog diska
Bez alata nema ni zanata
Uprkos poteškoćama i ovom poslu smo pristupili krajnje profesionalno. Prvi problem s kojim smo se suočili bilo je skidanje poklopca hard diska. Osim što nije imao alat, onaj ko je otvarao disk nije imao ni strpljenja ni da odšrafi poslednji šraf, već je samo iščupao poklopac preko njega. To je bio još jedan u nizu alarma da će se ovaj posao završiti neuspešno.
Stanje poklopca hard diska
Šraf preko kog je bio iščupan poklopac
Situacija nije bila bolja ni kad smo mi otvorili disk. Čekala nas je prašnjava i izgrebana ploča, obeležena otiskom prsta „umetnika“ koji je tako potpisao nered koji je ostavio za sobom. Nažalost, šteta je bila totalna. Sve što smo mogli je da posao proglasimo neuspešnim a uređaj vratimo vlasniku. Uprkos svim naporima, ovog puta nije bilo nade da se podaci mogu spasiti.
Ogrebana ploča puna prašine i otisaka prstiju
Hard disk u posudi za odlaganje
Mi u HelpDisc-u smo veoma obazrivi kada govorimo o mogućnostima za spasavanje podataka. Imamo i alat i znanje, ali ne obećavamo ništa van opsega onoga što možemo da učinimo. A trudimo se da spasemo sve što je moguće. Međutim, da bismo u tome i uspeli, potrebno je da u slučaju gubitka podataka klijenti uređaje odmah šalju nama, a ne kao štafetu od jednog do drugog servisa da bi na kraju ona izlupana stigla do nas. Jer tad je uglavnom već kasno za spasavanje.
Nedavno nam je na dijagnostiku stigao zanimljiv hard disk. U pitanju je Western Digital Tidbit 30 WDAB130-000, kapaciteta 32 mb. Proizveden je krajem oktobra 1991. godine.
Ovaj uređaj je neumorno radio preko 30 godina u industrijskim uslovima. Bio je srce i mozak CNC mašine. Kvalitet njegove izrade se ne može dovesti u pitanje. Što bi se reklo – Old but Gold. Jer teško je i zamisliti da će neki od novih diskova ogromnih kapaciteta steći uslov za penziju i biti „radno sposoban“ za trideset i više godina.
Besprekorni niz nedavno mu je prekinulo „lupanje“ unutar uređaja. Tokom dijagnoze utvrdili smo da ga je prouzrokovao mehanički kvar. Tačnije, zaglavljen ležaj motora hard diska.
Uprkos zastareloj tehnologiji izrade uređaja, problem je rešen. Zatim su podaci spašeni sa ovog diska klonirani na identični hard disk koji nam je klijent dostavio. A kasnije i na dodatni uređaj za prenos podataka – kao disk imidž kopija.
Godinama je ovaj hard disk držao korak sa mnogo savremenijim uređajima ali nakon kvara više nije za dalju upotrebu. Međutim, ono što slučaj čini zanimljivim su (za današnje potrebe) njegov izuzetno mali kapacitet i starost. U vreme kada se proizvode diskovi suludih brzina i kapaciteta, korisno je osvrnuti i na vintage uređaje daleko skromnijih performansi, poput ovog.
Sa ponosom možemo da kažemo da nam je danas stigao 40000-ti posao.
Zalaganje, traganje za inovacijama, sigurno će dati rezultate. Dokaz ovog stava kojim se rukovodimo od samog početka jesu rezultati i uspesi koje postižemo. Zadovoljni korisnici su najbolji dokaz da smo na pravom putu i da smo usmereni na prave ciljeve.
17 godina rastemo, razvijamo se i sarađujemo sa mnogim firmama u zemlji i inostranstvu.
Naši inženjeri za spasavanje podataka su se susretali sa različitim vrstama zadataka koji su za njih predstavljali nove izazove, od HDD-ova, SSD-ova, fleševa, do složenijih RAID sistema, mobilnih telefona, memorijskih kartica… Nakon odrađenih 40000 poslova došli smo do zaključka koji su najčešći uzroci gubitaka podataka.
Evo do kojih smo rezultata došli:
Svaki korisnik računara je u potencijalnom riziku da izgubi dragocene podatke. Šta god da je pravi uzrok, uvek postoji rešenje. Zato smo mi tu.
Osluškujući zahteve naših klijenata, trudili smo se i ulagali sve napore da uspemo i rešimo svaki problem. Nakon 40000-tog posla, postali smo svesni da smo dobili vaše poverenje, ali i želju da budemo još bolji i efikasniji. Postignuti rezultati i poverenje naših korisnika još više obavezuju i motivišu. Idemo dalje, ka novim i višim ciljevima.
Proizvođači hard diskovasve više posvećuju pažnju dizajnu omota i kućišta za svoje proizvode kako bi bili što atraktivniji kupcima.
Iako se svi pridržavaju definisanih formata širine i dužine (Diskovi od 3.5”, 2.5” i 1.8”), borba za bolji dizajn kućišta se vodi na drugom frontu – debljina kućišta, boje, fontovi, šrafovi, pa čak i oblik PCB-a.
Proizvođač diskova Toshiba predstavlja nekoliko novih modela hard diskova nastojeći da odgovori različitim storage potrebama svojih klijenata i u svoju „obojenu“ ponudu hard diskova uvrstava sledeće modele: zeleni, plavi, zlatni, srebrni, crveni i tamno plavi.
Takođe, Toshiba predstavlja i dva nova hard diska za nadzor i video tržišta. Diskovi za nadzorne aplikacije su obojeni zelenom bojom, dok su diskovi za snimanje video zapisa i strimovanje obojeni plavom bojom.
Novi hard disk S300 Surveillance je dizajniran za kontinuirani rad (24/7) i može se koristiti za čak 64 kamere. Toshiba naglašava da je ovaj disk veoma brz, velikog kapaciteta i pouzdanosti koji je pokazao odlične rezultate u memorisanju svih snimaka čak i u veoma kritičnom okruženju.
V300 Video Streaming je dizajniran za snimanje, menjanje i emitovanje snimaka na DVR i NVR uređajima, Set-top box-u kao i na TV-u. Ovaj disk radi malo sporije i koristi 25% manje energije od P300 desktop računara, sporije se greje, poseduje veći (64MB) buffer i veoma je tih prilikom rada.
Toshiba predstavlja još nekoliko novih diskova u nizu – zlatni koji je predviđen za NAS uređaje, srebrni za gejming računare, crvene za potrošačke i profesionalne PC računare i laptop-ove, kao i tamno plavi za poslovne sisteme i kompanijske računare (MG serije za kapacitet i AL uređaji za performanse).
Da li ova novina zaista pomaže kupcima?
Mišljenja su različita jer su ljudi navikli na kolor šemu koju koristi WD, pa neki smatraju da će ovo zbuniti tržište. Drugi opet smatraju da je dobro što je i Toshiba počeo na ovaj način da klasifikuje svoje proizvode i da je sledeći na potezu Seagate.
Korisnicima svakako ostaje da se nadaju da će diskovi biti pouzdaniji.
Pojam Čista soba se često spominje kada je u pitanju spasavanje podataka. Nekada je ovaj pojam maglovito provučen kao spisak opreme koja se koristi za spasavanje podataka, a nekada se izjednačava sa opremom kao što je čista komora sa laminarnim strujanjem vazduha.
Šta bi bila definicija Čiste sobe?
Čista soba (eng. Clean room) je prostor u kome je prisutnost mikročestica svedena na minimum. Taj prostor može biti ražličitih kvadratura, oblika i stepena čistoće, ali je suština ista – potrebno je da se obezbede kontrolisani uslovi prisutnosti određenih čestica u kubnom metru.
Kada kažemo stepen čistoće nekog prostora mislimo na dozvoljenu gornju granicu broja čestica jasno definisanih dimenzija i specifikacija, koje se nalaze u određenoj zapremini. Za čiste sobe se uzima kubni metar (m3) kao jedinica zapremine.
Tako, na primer, ako imamo Čiste sobu klase 100 (Clean room Class 100) to označava laboratoriju koja po bivšem standardu FED STD 209E ima gornju granicu od 100,000 čestica prečnika do 0.1μm (mikrona) koji se mogu naći u metru kubnom.
Ekvivalent strandarda FED STD 209E jesu aktivni standardi ISO 14644-1 and ISO 14698, pa se takva laboratorija još naziva i Čista soba ISO 5 (Clean room ISO 5).
Za filtritanje vazduha koriste se HEPA (High-efficiency particulate arrestance) ili ULPA (Ultra Low Penetration Air) filteri.
Najbitniji deo hard diska – ploče na kojima se nalaze podaci su ujedno i najosetljiviji deo hard diska, pa se njihova montaža vrši u strogo kontrolisanim uslovima, odnosno u velikim čistim sobama.
Proizvođači hard diskova (više o njima – Istorija proizvođača hard diskova) poseduju čiste sobe sa velikim stepenima čistoće, robotizovane platforme za montažu i veliki broj inženjera koji kontroliše proces proizvodnje.
Proizvodnja hard diskova u čistoj sobi
Kompanije koje vrše vraćanje podataka sa hard diskova bi trebalo da poštuju iste standarde kada su u pitanju slučajevi gde je potrebno otvaranje diskova radi privremene popravke hard diskova (zamene glava ili odglavljivanja motora).
U većini slučajeva ove kompanije poseduju komore sa horizontalnim laminarnim strujanjem vazduha koje možemo shvatiti kao portabilne čiste stanice. Kao i čiste sobe, ove komore poseduju HEPA filter koji filtrira vazduh okoline i obezbeđuje čist vazduh u radnom prostoru gde se otvaraju diskovi.
Potpuna kontrola podrazumeva i nošenje specijalnog odela, kape, maske, rukavica i naočara. Ovakva kontrola obezbeđuje da bilo kakva čestica dođe u kontakt sa površinom ploča i tako ošteti površinu.
Određene čestice ne mogu da oštete površinu, ali mogu da se zalepe i prilikom uključivanja diska dođe do oštećenja glava, a samim tim i ploča koje se u radu okreću brzinom od 5.400, 7.200, pa i preko 10.000 obrtaja u minuti.
Laminarna komora sa horizontalnim strujanjem vazduha stvara nadpritisak u radnom delu i onemogućava zadržavanje čestica. Vazduh struji ravnomerno i pravolinijski, pa ne dolazi do kovitlanja, a samim tim nema ni opasnosti da se čestica uvuče u radni prostor i kontaminira ploče hard diska.
Čista soba i laminarne komore u HelpDisc-u
HelpDisc već godinama koristi Čistu sobu i nekoliko laminarnih komora koje su projektovane u HddSurgery, razvojnom odeljenju HelpDisca.
Tada je spomenuto da je u toku razvoj Laminarnih komora domaće proizvodnje, a sada se privodi kraju proces uvođenja novog proizvoda.
U sledećem tekstu biće prikazan uporedni test dva hard diska, u kojem je jedan bio otvoren van Čiste sobe i laminarne komore, a drugi je otvoren prema svim standardima.
Od svoje pojave i početka komercijalne upotrebe, hard disk je ubedljivo najpopularniji uređaj za skladištenje podataka.
Iako razvoj flash tehnologije i prodaja uređaja kao što je SSD doživljava veliki uspon nekoliko godina unazad, hard diskovi i dalje drže primat na tržištu uređaja koji skladište podatke.
Može se čak zaključiti da hard diskovima ‘’ne smeta’’ ekspanzija SSD-a, obzirom da se i dalje ulaže u njihov razvoj, pa tako imamo diskove sa velikim kapacitetom (i do 10TB), veoma tanke modele sa smanjenom elektronikom (WD10SPCX Slim), čak i diskove punjene helijumom, o kojima smo pisali u našem članku Prvi helijumski hard disk u Srbiji.
Ovakve inovacije daju sliku jednog aktivnog i fleksibilnog tržišta, gde se dosta proizvođača svojim inovacijama i marketingom bori da što bolje pozicionira svoje proizvode.
Ipak, tržište ponude hard diskova nije toliko usitnjeno kao što je bilo ranije.
Primat drže Western Digital, Seagate i Toshiba. Kompanije čije je diskove većina nas imala pre 15 godina – Maxtor, Quantum, IBM itd. uglavnom su akvizicijom postale deo neke druge, veće kompanije.
Tako je, na primer, Toshiba kupila Fujitsy 1999. godine, Maxtor je kupio Quantum godinu dana kasnije, a onda Seagate kupio Maxtor 2006. Samsung je svoje akcije prodao Seagate-u 2011. godine, a Western digital je 2012.-e kupio HGST (merdžer kompanija Hitachi i IBM) za 3,9 milijardi dolara.
Ilustracija: HelpDisc
Veliki deo proizvođača je bankrotirao ili bio kupljen od strane neke druge kompanije. U nastavku je lista svih kompanija koje su sklapale hard diskove:
Alps Electric, Amcodyne, Ampex, Apple, Atasi Corp., Areal Technology, Aura Associates, Avatar Systems, BASF, Bryant, Burroughs, CalComp, Calluna Technologies, Century Data, Cogito Systems, Comport, CMI, Cornice LLC, Data General, Data Products, Data Recording Instruments, Data Storage International, Diablo Systems, DZU, Epson, Evotek, ExcelStor Technology, Fuji Electric, General Electric, Gigastorage, Halo Data, Hewlett-Packard, Hitachi Global Storage Technologies, Hokushin Electric Works, Honeywell Bull, Information Storage Systems, Integral Peripherals, International Memories, Iomega, ISOT, JT Storage, JVC, Kalok, Kyocera, LaPine Technologies, Marshall Laboratories, Matsushita, Memorex, Microcomputer Memories, Micropolis Corporation, Microscience International, Ministor Peripherals, Mitsubishi, NEC, Newbury Data Recording, Nippon Peripherals, Nomaï, Olivetti, Philips, Potter Instrument, PrairieTek, Priam Systems, Raymond Engineering, Rodime, Sagem, Seiko Epson, Sequel, Siemens, Sony, StorageTek, Syquest, TEAC, Texas Instruments, Tulin Corporation, Univac, Venturi International, Vertex Peripherals i Wang Laboratories.
Interesantno je znati da je naš sused Bugarska proizvodila hard diskove. Kompanija DZU proizvodila je floppy i hard diskove, a 1989. je bila kompanija sa najvećim prihodom u Bugarskoj. Danas više ne proizvode hard diskove.
Bugarski hard disk Kalok
Za kraj, na snimku ispod se može videti kako Western Digital, jedan od najvećih proizvođa hard diskova trenutno, sklapa i testira hard diskove u svojoj fabrici u Kaliforniji.
Od same pojave hard diskova pa do savremenih cloud servera, jedan od najvećih izazova je bio kako dugoročno očuvati uskladištene podatke koji se nalaze na njima.
U okruženju obilnom elektronskom opremom, jedna od najvećih opasnosti koja preti je požar usled nekog kratkoj spoja ili nepravilnog korišćenja aparature na primer, i niko nije izuzet od te opasnosti, tako da je od starta jedan od prioriteta bio na stvaranju optimalne zaštite od vatre.
Zbog visokog stepena oštećenja koja su karakteristična za ovakav tip oštećenja diska, jedan od najkomplikovanijih problema i ujedno najvećih izazova za inženjere za spasavanje podataka su diskovi oštećeni u požarima.
Ilustracija: http://tromley.ca/services/backups/
Za ovakve “kvarove“ je najefikasnije primeniti onu staru “bolje sprečiti nego lečiti“. Shodno tome, logično je da je akcenat upravo stavljen na implementiranje protivpožarnog sistema koji bi u slučaju nastajanju požara, na najefikasniji način sprečio proširivanje istog, a u isto vreme se mora voditi računa da i protivpožarne mere ne oštete hard diskove prilikom gašenja.
Sve je počelo nakon požara nastalog u Pentagonovom Centru za čuvanje podataka. Intenzitet vatre je bio toliko jak da je bilo potrebno više od pet sati ugasiti je, uprkos tome što je prilikom gašenja korišćena tadašnja najsavremenija tehnologija.
Rezultat je bio više od sedam miliona dolara štete gledajući samo informatičku opremu, i verovatno nikad nećemo saznati koliko izgubljenih podataka nepoznate vrednosti, što je i pokrenulo ubrzane i konkretne akcije u cilju zaštićenja podataka za slučaj da dodje do sličnih okolnosti.
Nije sve išlo glatko jer se tek početkom 90.-ih godina prošlog veka. prešlo na korišćenja inertnih gasova u sprečavanju širenja požara, posle skoro tri decenije korišćenja Halona i njegovih varijacija.
Ovaj dugo najavljivani metod u stručnim krugovima tada prepoznat kao naučna revolucija u početku je davao očekivane rezultate. Ovo gasovito jedinjenje Argona(Ar) i Azota(N) nije predstavljalo pretnju po elektronske komponente, niti po zdravlje ljudi.
Funkcionisao je po principu otpuštanja smese ovih gasova iz cilindara pod visokim pritiskom u slučaju aktiviranja protivpožarnog alarma tako da oni zadrže nivo kiseonika na 13-15%. Ovo je bilo od izuzetne važnosti jer kiseonik mora da bude prisutan barem u procentu od 16% da bi mogao da sagoreva.
Međutim, problemi su se ipak javljali prilikom korišćenja inertnih gasova, pa je 2007. izvršena detaljnija analiza, kada je prikupljen dovoljan broj izveštaja o oštećenim hard diskovima koji su bili izloženi ovom protiv-požarnom metodu.
Nakon detaljnih analiza isključeno je da je do oštećenja došlo zbog neuravnoteženog vazdušnog pritiska između unutrašnjosti hard diska i prostorije u kome se nalazi. Na ovo se osnovano sumnjalo jer svaki hard disk ima tzv. “rupicu za disanje“ koja omogućava priliv drugog vazdušnog pritiska unutar diska, međutim taj vazduh najpre prođe kroz višeslojni filter koji se nalazi unutar diska, tako da je ova opcija otpala.
Sumnjalo se i na promenu temperature koju bi moglo da uzrokuje naglo ispuštanje gasova iz cilindara, ali je posle niza merenja zaključeno da opadanje temperature jednostavno nije dovoljno naglo da bi moglo imati većeg uticaja na sam hard disk.
Naposletku, problem je lociran u emitovanju buke koja nastaje prilikom ispuštanja gasova pod velikom brzinom. Buka visokog intenziteta dopire u hard disk, ima potencijal da utiče na glave hard diska tako što ih pomera sa ploče. Na sledećem grafikonu se vidi uticaj buke na funkcionisanje hard diskova:
Uzimajuću u obzir izuzetno niske ili čak nikakve tolerancije na pomeranja usled čega dolazi do oštećenja glava i gubljenja podataka, ovaj metod očuvanja podataka u slučaju požara morao je biti nadograđen ili zamenjen novim.
Obzirom da se nova revolucionarna metoda još nije pojavila, rešenje je pronađeno u dodatnom izolovanju hard diskova od buke kroz smanjenje otvora na cilindrima pod visokim pritiskom što je rezultiralo manjom bukom prilikom ispuštanja gasa i ograđivanjem hard diskova specijalnim akustičnim vratima koja propuštaju minimalnu buku.
Spasavanje podataka je skup pravovremeno primenjenih tehnika i alata koje se koriste kako bi se pronašli, vratili i na funkcionalni medij kopirali podaci sa medija kome nije moguće pristupiti na uobičajan način.
Podaci sa medija mogu biti nedostupni usled brisanja, formatiranja, oštećenja logičke strukture ili nekog mehaničkog, elektronskog ili kvara na firmware-u uređaja na kome se nalaze.
Spasavanje podataka je jedna od tehnika koja se koriste i u kompjuterskoj forenzici, a odnosi se na lociranje, analizu i pripremu kompjuterskih podataka koji bi mogli da posluže kao digitalni dokazi u nekom sudskom postupku.
HddSurgery alat za bezbednu zamenu glava hard diska
Ovakav vid forenzike se odnosi na kompjuterske sisteme koji podatke smeštaju na interne ili eksterne medije (hard diskovi, CD/DVD, USB Flash…).
Obzirom da ovi podaci mogu biti ugroženi, namerno ili slučajno, spasavanje podataka je tehnika koja se koristi kako bi se istim pristupilo.
Kako su hard diskovi uređaji sa najvećim kapacitetom za smeštanje podataka, tako su oni trenutno i najčešći izbor za skladištenje video snimaka, fotografija, baza podataka i dokumenata itd..
Hard diskovi su mehatroničke komponente, njihovo uspešno funkcionisanje zavisi od preciznog pomeranja njihovih pokretnih delova kojim upravlja elektronika, a samim tim jasno je da su veoma osetljivi na spoljne uticaje – posebno mehaničke udare i oštećenja.
Kvarovi nastali na ovaj način predstavljaju najveći izazov u svetu spasavanja podataka.
Najteži kvarovi na hard disku su mehaničke prirode – oštećenje glava za čitanje/upis podataka i kvarovi motora koji okreće ploče na kojima su podaci smešteni.
Ovi kvarovi mogu da se reše nestandardnim metodama, ali to sa sobom nosi veliki rizik da dođe do oštećenja ploča, a samim tim i podataka.
Da bi se hard disk sa oštećenim glavama privremeno fizički osposobio kako bi se došlo do podataka, danas se koriste alati specijalno napravljeni tako da mogu sigurno i jednostavno osigurati i ukloniti neispravne glave kako bi se one zamenile ispravnim.
Ove alate razvija i projektuje kompanija HddSurgery iz Beograda.
HddSurgery je ogranak kompanije HelpDisc, koja se bavi spasavanjem podataka sa svih vrsta medija. Alati su se prvo proizvodili pod brendom HelpDisc-a, ali su kasnije izdvojeni kada su zahtevi tržišta porasli.
Ideja o alatima nastala je usled potrebe da inženjeri HelpDisc-a poseduju efikasan alat kojim bi se standardizovao proces zamene neispravnih glava unutar hard diskova.
Alati su napravljeni od paramegnetnog materijala (duraluminijum) a tolerancije izrade su izuzetno visoke – 0.01mm.
Da je kvalitet prepoznat govori i činjenica su proizvodi kompanije HddSurgery prodavani na svim kontinentima i da se u krugovima data recovery stručnjaka smatraju za najbolje pomoćne alate za spasavanje podataka i kompjutersku forenziku.
U prilog tome je i postojanje zvaničnogreseller-a u Japanu, klijenti u koje spadaju specijalna forenzička odeljenja najvećih bezbedonosnih službi u svetu, kao i veliki broj kompanija za spasavanje podataka iz celog sveta, od Čilea do Japana.
U portfolio HddSurgery-ja spadaju alati za zamenu glava hard diska, kao i alati namenjeni rešavanju problema glava slepljenih za površinu ploča sa dragocenim podacima, pomoćni alati za rad u tzv. Clean Room okruženju, kao i alati za izbijanje i zamenu ležaja koji su jedinstveno rešenje za hard diskove sa zaglavljenim motorom.
Alati su namenjeni svim najpoznatijim markama hard diskova – Western Digital, Seagate, Hitachi, Maxtor, Samsung.
Nastoji se projektovanju alata za sve postojeće marke hard diskova i pronalaženju rešenja za sve probleme sa kojima se stručnjaci u oblasti spasavanja podataka svakodnevno susreću.
Trenutna pažnja je usmerena na testiranje prototipa laminarne komore, novog projekta HddSurgery-ja.
Laminarna komora obezbeđuje čistu kontrolisanu sredinu u kojoj se hard diskovi moraju otvarati kako bi bili zaštićeni od nečistoća.
Ovakve komore namenjene su forenzičkim odeljenjima i firmama koje se bave spasavanjem podataka, ali postoji i ideja o modifikaciji ovih komora kako bi se koristile u medicinskim i biološko-hemijskim laboratorijama.
Pristup svim alatima koje proizvodi HddSurgery daje veliku prednost inženjerima HelpDisc-a kada je u pitanju spasavanje podataka sa hard diskova sa mehaničkim oštećenjima.
Kvalitet alata i godinama sticano iskustvo doprineli su kvalitetu uslugešto je uticalo da se HelpDisc svrsta uGDRA(Global Data Recovery Alliance), svetske grupacije istaknutih data recovery kompanija.
“Obrisali su mi se podaci, koliko košta popravka hard diska?“
“Pokvario se hard disk, da li može da se popravi?“
Ove rečenice se često čuju kada je u pitanju spasavanje podataka. Većina klijenata nije upoznata sa poslom kojim se bave inženjeri spasavanja podataka, niti poznaju tehničke karakteristike hard diskova, pa ostaju zbunjeni objašnjenjem da se hard diskovi ne popravljaju.
popravka-hard-diskova
Slika: Alati za popravku hard diskova?
Zabuna nastaje zbog činjenice da su elektronski uređaji i kompjuteri uglavnom pod garancijom, te servis računara i komponenti deluje kao logičan korak koji se preduzima ukoliko dodje do otkazivanja uređaja.
Da li je tako baš sa svim računarskim komponentama?
Servis elektronskih uređaja predstavlja obavezu proizvođača/uvoznika u garantnom roku, kao i obavezu proizvodnje rezervnih delova za predmetne uređaje 10 godina od dana prestanka proizvodnje uređaja.
Uređaje je potrebno servisirati u garantom roku tako da su posle intervencije servisera bezbedni za korišćenje, da imaju iste osobine kao i pre intervencije, da je popravka isplativa i da moze da se uradi u razumnom roku.
To je ono što interesuje klijenta, a ono što interesuje servisera je da ima što veći procenat uspešnosti, da u što kraćem roku i sa što manje muke vrši popravke. Rezultat toga je mali broj reklamacija – brza, jeftina, kvalitetna usluga i zadovoljan klijent. Sve ovo čini dobar brend.
Servis hard diskova/Popravka hard diska?
Hard diskovi su uređaji za koje ne postoje servisna uputstva i rezervni delovi. Cena samog uređaja ne može da opravda bilo kakvo angažovanje servisera, ni po radnom satu, ni po broju uređaja, čak ni sa cenom rada kakva je kod nas.
Vrlo prosta analogija moze da se postavi sa ručnim satovima koje je moguće kupiti na bilo kojoj pijaci. Jednostavno, uređaj funkcioniše dokle god mu funkcioniše baterija…Takva je omasovljena proizvodnja, automatizovana i dislocirana na Daleki istok, gde ljudi rade i za manju platu od naših ljudi. Svima je jasno da popravka jeftinih ručnih satova predstavlja više dijagnozu nego zanimanje.
Ovo implicira da je hard disk jeftin uređaj kojem vrednost pada svake godine za 50%, uređaj koji zastari u okviru garantog roka ( praktično neupotrebljiv zbog porasta kapaciteta ), uredjaj za koji ne postoje rezervni delovi, pa jednostavno i nije namenjen za popravku.
Na ručnom satu nemamo slike deteta, sql bazu, radove…još uvek.
